Vesti

Peti Smit dobitnica književne nagrade PEN

05.08.2021.

Dobitnica prestižne književne nagrade PEN America Literary Service Award za 2020. godinu je književnica i rokenrol heroina, autorka Geopoetike Peti Smit. Nagrada će joj biti uručena na svečanosti u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku 19. maja.PEN America je organizacija koja objedinjuje književnost i borbu za ljudska prava dok štiti kreativnu ekspresiju. Godišnja nagrada dodeljuje se za kulturni uticaj i uticaj na živote drugih. Prethodni dobitnici nagrade su Stiven King, Dž.K. Rauling, Toni Morison, Filip Rot i Margaret Etvud. "U svim uzbudljivim inkarnacijama - Peti Smit kao rok boginja, pesnikinja, elokventni svedok boemskog Njujorka njene mladosti, svedočila je preobražajnoj moći književnosti u svom životu, i koristila je svoj status zvezde da ohrabri čitanje i pisanje njenih poštovalaca. Pružila je buntovnički primer ženske umetnosti, ujedinjen sa duboko principijalnom ljudskošću, koji nam je još uvek uzor u životu", izjavila je predsednica PEN-a Dženifer Egan. Geopoetika će nastaviti s objavljivanjem dela Peti Smit u narednom periodu.

Predstavljanje knjige "Zanimanje oca" Sorža Šalandona u KROKODILovom centru

05.08.2021.

U ponedeljak, 17. februara, u 18 časova u KROKODILovom centru u Beogradu (Karađorđeva 43) biće predstavljena dva prevoda knjige francuskog autora Sorža Šalandona, Zanimanje oca.  U Beogradu knjiga je objavljena 2019. u izdanju Geopoetike u prevodu Jelene Stakić, a u Zagrebu će se pojaviti u izdanju Znanja, u prevodu Maje Ručević. U razgovoru o knjizi učestvuju prevodioci Maja Ručević, Jelena Stakić i Danijela Pejčić.Posle trideset četiri godine provedene u listu Libération, Sorž Šalandon je danas novinar u satiričnom nedeljniku Canard enchaïné. Nekada veliki reporter, ovenčan nagradom Albert-Londres (1988), on je i autor više romana, od kojih su neki nagrađeni prestižnim francuskim književnim nagradama. Zanimanje oca nesumnjivo je najintimnija autorova knjiga. Šalandon iznosi uzbudljivu priču o odnosu između oca mitomana i nasilnika i njegovog sina. U knjizi Zanimanje oca nalazimo sve teme koje ovaj reporter i pisac temeljno istražuje iz romana u roman: detinjstvo, figuru oca, rat, heroizam i njegove legende. Ovaj, vrlo lični roman znatno se razlikuje od ostalih, ali istovremeno osvetljava i čitavo delo Sorža Šalandona, a i njegov život, takođe. „Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak“, ovako sam Sorž Šalandon govori o svome ocu i sebi kao dečaku.

Georgi Gospodinov dobitnik italijanske književne nagrade Čepo

05.08.2021.

Bugarski pisac Georgi Gospodinov ovogodišnji je dobitnik italijanske "Međunarodne nagrade Čepo" za svoje pripovetke, a zahvaljujući svojoj misaonoj poetici ispunjenom melanholijom i humorom, kako stoji u obrazloženju žirija.Šezdesetčetvrta dodela književne nagrade Čepo, prve italiajanske nagrade posvećene pripovetkama, pod rukovodstvom i predsedavanjem Paola Fabricija Lakucija, održaće se u Pistoji i u Firenci od 14. februara do 15. marta 2020. na manifestaciji pod nazivom "Bijenale Čepo pripovetke 2020". Geopetika je do sada objavila tri zbirke pripovedaka Georgija Gospodinova: "I druge priče"(2011), "I sve postade mesec" (2016) i "Sva naša tela" (2019).  

Radivoj Šajtinac na "Postninovskim čarolijama"

05.08.2021.

U okviru književnog festivala "Postninovske čarolije" u ponedeljak, 20. januara, u 19 časova u klubu Magistrala Doma kulture Studentski grad biće predstavljena knjiga "Suva igla" (Geopoetika, 2019), Radivoja Šajtinca. S Radivojem Šajtincem o knjizi će razgovarati Nemanja Veljović Subrosa.
Radivoj Šajtinac piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom i prevođenjem s ruskog i engleskog jezika. "Suva igla"je šesti Šajtinčev roman u izdanju Geopoetike, a ove godine je ušao u širi izbor kandidata za NIN-ovu nagradu.

"Ubistvo Komtura" među deset najčitanijih u BGB

05.08.2021.

Među deset najčitanijih naslova stranih autora protekle godine u mreži Biblioteke grada Beograda nalazi se dvotomni roman Harukija Murakamija "Ubistvo Komtura" u izdanju Geopoetike. Ova informacija saopštena je na proslavi povodom 89. rođendana ove značajne kulturne institucije, koja se održala u sredu, 15. januara 2020. godine i na kojoj se tradicionalno dodeljuju  nagrade i priznanja.      

Roman Radivoja Šajtinca u širem izboru za NIN-ovu nagradu

05.08.2021.

Roman "Suva igla" našeg autora Radivoja Šajtinca ušao je u širi izbor za Ninovu nagradu! Srećni smo što ovu vest možemo da podelimo s vama!Šajtinac u svom, novom, porodičnom romanu piše kako je uklanjanje ustranu pred pritiskom neizdrživo jednoličnog, besciljnog bitisanja, podjednako moguće, s istim izgledima da bude uzaludno, i u furnirani orman, u koji se od sveta povukao jedan od njegovih likova, kao i u pisanje pesama, popravak trulog oluka, razgovore o stvarima koje se ponavljaju. Plete, tako, Radivoj Šajtinac paukovu mrežu neprimetne, neumitne prolaznosti, sažete u formuli kojom su počinjale bezbrojne, već izbledele stare priče: Bili baba i deda i živeli do kraja života... Ma koliko ovaj skrajnuti mikrokosmos na prvi pogled izgledao banalan, poznat, njega Šajtinac, veštinom izbrušenom i pokazanom u prethodnim knjigama, pretvara u toplo pripovedanje o svim našim, naherenim, potkopanim i neprimetnim egzistencijama, načetim vremenom koje im nije sklono, kome se, ipak, gerilski žilavo odupiru njegovi likovi. - Milan Ristović

Geopoetika na Gradskom sajmu knjiga u KC Grad

05.08.2021.

U subotu, 28. decembra, od 12 do 20 časova u Kulturnom centru Grad održaće se Gradski sajam knjiga na kom će učestvovati Geopoetika. Naša najpopularnija izdanja ćete tom prilikom moći da nabavite po specijalnim, prazničnim cenama.

Radno vreme za praznike

05.08.2021.

Radno vreme Kluba čitalaca Geopoetike u Kapetan Mišinoj 8 za novogodišnje i božićne praznike: Ponedeljak, 30. decembar i ponedeljak, 6. januar od 9 do 14:30 časova Utorak, 31. decembar od 9 do 12 časova 1,2,3 i 7. januar Klub čitalaca neće raditi Od srede, 8. januara, radno vreme će biti uobičajeno, od 9 do 17 časova, sredom od 9 do 20.

Predstavljanje romana "Z" Dane Todorović u Beogradu

05.08.2021.

Nedavno objavljeni roman "Z", Dane Todorović (Geopoetika, 2019) biće predstavljen u petak, 20. decembra, u 19 časova u beogradskom KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, stepenice). Sa autorkom će razgovarati Tamara Krstić. Ulaz je slobodan."Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. On je, preveden u tradicionalni prosede, komentator zbivanja, onaj što mami publiku da na predstavu dođe, ali i srednjovekovni najavljivač radnje u pučkom pozorištu, ili renesansni pisac što na početku poglavlja obnaroduje dalji tok svoje pripovesti.
Da, druga polovina knjige je priča o pučkom amaterskom pozorištu na jugu Sicilije sa radnjom ovoga doba, ali po atmosferi preseljenoj nekoliko vekova ranije. A to znači da su pred čitaocem dramski tekst, malo stihova, "mrske" didaskalije, pozorišne peripetije, humor komedije i besprekorno ispisana uverljivost pozorišnog života. Dana Todorović je iskusila taj život zajedno sa novom mudrošću koju je stekla. U carstvu brojeva i matematičkih formula ove knjige svih književnih rodova krije se neki tajni poredak, i to tamo iza besprekorno uređenog sistema – poput harmoničnih tonova, u kojem se sudaraju jungovski Red i Haos kosmosa, Šekspirov Hamlet i Beketov Godo. Njima je autorka dodala svetlo, tamu i pirandelovsku oslobođenost. Ah, da, kao fi nalni začin – i malo ljubavi, što ide uz svaki recept." - Vladislav Bajac Dana Todorović rođena je 1977. godine u Beogradu. Školovala se u Budimpešti, Detroitu, Indijanapolisu i Njujorku, a studije drame završila je u Londonu. Bavila se glumom i prevođenjem. Posebno prevodilačko iskustvo stekla je u oblasti filma i pozorišta (scenarija, drame, itd.), a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama.Njen prvi roman Tragična sudbina Morica Tota (2008) preveden je na nemački i engleski jezik. Objavljen je u ediciji "Svetska serija: Srbija" britanskog izdavača Istros Books. Park Logovskoj (Geopoetika, 2015), njen drugi roman, našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu "Isidora Sekulić". Preveden je na nemački jezik.
Do sada je objavila i nekoliko kratkih priča u novinama i časopisima, kao i dve knjige za decu za slovenačko tržište

Uskoro u izdanju Geopoetike "Trpeza za umorne putnike" Đorđa S. Kostića

05.08.2021.

Geopoetika 18. decembra objavljuje knjigu "Trpeza za umorne putnike" Đorđa S. Kostića, koji nas svojim kulinarskim bedekerom vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji, koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „"Orijentu", stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani. Zapažajući posebnosti "srpskog jelovnika", uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz "prizmu jelovnika" prelamali su se i procesi "deorijentalizacije", i "evropeizacije"promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva.. Kostić, kao iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije. Idealan poklon za slave i praznična okupljanja, knjiga o ishrani u 19.veku u Srbiji. Zanimljivi, duhoviti, otkrivajući putpisni zapisi ilustrovani autentičnim crtežima predstavljaju nesvakidašnji uvid u ovaj segment naše kulturne istorije.Đorđe S. Kostić,  rođen u Somboru 1947, diplomirao je na Katedri za jugoslovenske književnosti i opštu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i 1986. doktorirao na istom fakultetu. Od 1980. godine bio je zaposlen u Balkanološkom institutu SANU. Od oktobra 1990. do oktobra 1992. godine, a na poziv Vilhelmovog univerziteta Vestfalije iz Minstera,  predavao je jugoslovenske književnosti i vodio lektorat za srpskohrvatski jezik u Baltičko-slovenskom seminaru. U Balkanološkom institutu SANU, u zvanju naučnog savetnika, rukovodilac je nekoliko projekata. Učestvovao je na naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu.Objavio je više monografija, urednik je knjiga i zbornika, te autor nekoliko izložbi u zemlji i inostranstvu.