Саопштење за јавност: Бојкотујемо конкурс Министарства културе за откуп књига за библиотеке
27.03.2025.
Одлуку да бојкотујемо конкурс за откуп донели смо због игнорисања предлога издавача, због лошег модела откупа на чије смо недостатке годинама указивали, због смањења буџета за откуп, због покушаја Министарства да се буџетом предвиђеним за једну годину откупи двогодишња издавачка продукција, због нетранспарентности конкурса, због рестриктивних услова с ретроактивним дејством.
Одлуку о бојкоту конкурса Министарства културе за откуп књига за јавне библиотеке донели смо због тога што политика Министарства у области књиге и услови конкурса за откуп угрожавају интересе читалаца, библиотека и издавача. Уколико Министарство одлучи да упркос свему спроведе овај конкурс, неће моћи да сакрије од јавности очигледне чињенице: на том конкурсу неће учествовати највећи број српских издавача и њиме неће бити обухваћена убедљива већина најзначајнијих књига објављених на српском језику у 2024. години. Последице такве одлуке Министарства биће јасне: јавне библиотеке остаће без већине релевантних књига, читаоци неће моћи да користе услуге библиотека које су већ платили, у наредној години ће бити објављено мање књига на српском језику.
Откако постоји институција откупа књига за јавне библиотеке, издавачи први пут сада бојкотују откуп. Одговорни пред нашим читаоцима и културном јавношћу, забринути за статус библиотека и других културних установа, нисмо имали другог избора. Министарство културе је игнорисало наше ставове изношене и у јавности и на званичним састанцима, није одговарало на наше дописе и захтеве, да би на крају расписало конкурс чије услове не можемо да прихватимо чувајући достојанство наше професије и права читалаца наших књига.
Док Министарство културе не поништи постојећи конкурс и не промени однос према издаваштву као важном делу савремене културе, не видимо могућност за наставак разговора с Министарством.
Чланови Удружење професионалних издавача Србије неће учествовати у заједничким наступима на међународним сајмовима књига, уколико се ти наступи одржавају у организацији Министарства културе, нити ће дозволити да се на тим наступима излажу наше књиге.
Чланови Удружења професионалних издавача Србије обустављају, до даљег, достављање обавезних примерака књига Народној библиотеци Србије и Библиотеци Матице српске.
Очекујемо подршку укупне културне јавности, пре свега, библиотекара, читалаца и аутора.
Београд, 24. марта 2025
Pročitaj više
IN MEMORIAM Radivoj Šajtinac
24.03.2025.
Prolaznost, lomljivost postojanja, iluzija da se prošlo može, ako ne vaskrsnuti, onda berem rekonstruisati, prisutne su u gotovo svim njegovim romanima. Voda je u Vodenom detetu (2004) više od metafore nestalnosti i prolaznosti. Ona je sveprisutna; na njenoj površini, čudnom temelju, podiže tužno-ironične sudbine svojih setnih, pomalo pometenih, izgubljenih, ne-junaka. Usredsređenost na ostvarenje nemogućeg poduhvata – vraćanje davno arhiviranog vremena – za ljude sa margine, u Sibilskim glasovima (2001) jedinstvena je – možda poslednja prilika za spasonosno bekstvo iz bezizgledne svakodnevice.
Šajtinac u Žrtvama bidermajera (1994) gradi nenametljivo, bez patetike, jedan svet, sazdan od stvarnosti koja se pretače u priviđenje, rastvara u svetlu i senkama slika Konstantina Daniela. Traganje njegovim izgubljenim slikama u isti mah je jedini preostali oslonac na kojem se drži život prerano penzionisanog arhiviste jednog banatskog grada, uzdrmanog udarcima vremena, bolesti, odjecima neobjašnjive smrti brata u Njujorku. Roman Porcelan (2017) lična je skrivnica, tabernakl u koji je Šajtinac pohranio proživljene i neispunjene želje, gde pod pepelom sagorelih dana čuva proživljenu lepotu i teskobu, bezbrojne trenutke prosvetljenja sitnicama od kojih se sastoje kratki, električni spojevi u sinapsama duše.
Grebe, nežno i pažljivo, u Suvoj igli ( 2019), rečima, kao po bakarnoj ploči: prvo siluete, zatim sve oštrije profile svojih, sasvim svakodnevnih likova, senčeći ih kao graver, blagom ironijom i banatskom, ravničarskom setom. Periferijska prizemljuša od naboja, vlažnih zidova, s baštom, „u kojoj se ni biljkama ništa ne događa", frizerski salon, studentska soba u Berlinu – mizansceni su večne priče o malim životima s velikim, neispunjenim željama, za koje je „dnevno drevno". Lyrik Klinik (2009) je prisno, melanholično poklonjenje ocu, majci i svim onim stanovnicima njegovih pripovesti koji su lagano gasnuli, odustajući od sebe po zapuštenim sobama bolnica nasukanih na periferijama provincijskih gradova (kao brodske olupine na hridinama, rđajući i trunući dugo i beznadežno). U Mikelanđelovom pomoćniku (2023), razgovori su i činjenja po banatskim ajnfortima, primaćim sobama i konkovima koje treba molovati i valjkom sa cvetnim šarama ulepšati, da bi se teška i siva čamotinja što davi i naginje više na crnu stranu – potisnula.
Radivoj Šajtinac (Zrenjanin, 1949 – Zrenjanin, 2025.), pisac proze, pesnik, prevodilac, dramaturg, naš autor i prijatelj, pridružio se 23. marta u 76. godini svojim Banaćanima: Đuri, Vasku, Miki...
Milan Ristović
"Pucanj u prazno" Vladislava Bajca u užem izboru za Nagradu "Dr Špiro Matijević"
13.02.2025.
Pročitaj više
Vladislav Bajac otvara "Postninovske čarolije" u DKSG-u
10.01.2025.
Vladislav Bajac (Beograd, 1954), književnik, prevodilac, novinar i izdavač. Osnivač izdavačke kuće Geopoetika. Priče: Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gatronomadske priče. Romani: Knjiga o bambusu, Druid iz Sindiduna, Bekstvo od biografije, Hamam Balkanija, Hronika sumnje... Preveden na 20 jezika. Nagrade: Ramonda Serbika, ProzArt, Dimitrije Mitrinović, Specijalna književna nagrada Kine, Londonskog Sajma knjiga i Udruženja izdavača Velike Britanije, Orden za zasluge u rangu zapovednika Kraljevine Norveške.
Pucanj u prazno (Geopoetika)
„To je u isti mah i primer totalne knjige, sazdane od elemenata različitih književnih žanrova: autobiografija i pripovedna proza, poezija i istoriografska metafikcija, putopis i esej, kao i mnogi drugi oblici književnog izraza, sliveni su ovde u skladnu celinu koja neopozivo izrasta u čvrstu romanesknu formu.“
Zoran Paunović
"Pucanj u prazno" Vladislava Bajca u širem izboru za NIN-ovu nagradu
31.12.2024.
Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden napravio je prvu selekciju od ukupno 185 romana primljenih na konkurs. Uži izbor biće objavljen u NIN-u 9. januara, a najuži sedam dana nakon toga. Ovogodišnji laureat ili laureatkinja biće poznat 27. januara oko podneva.
Pročitaj više
"Hamam Balkanija" u Iranu
26.12.2024.
Uz korice iranske knjige, poznata novina (izdanje i na engleskom jeziku) Teheran Tajms objavila je i opširan tekst o knjizi i autoru u kojem, između ostalog, piše: „U tradiciji velikih srpskih savremenih romanopisaca, Bajac okreće i plete priču o starom i novom, modernom i zarđalom, Istoku i Zapadu, vodi i vatri. Ovo je istinski ambiciozna knjiga koja nagrađuje čitaoca uvidima u neka od velikih pitanja našeg doba.“
Roman "Hamam Balkanija" na srpskom jeziku je doživeo desetak izdanja i pored nekoliko drugih, ovenčan je i međunarodnom nagradom Balkanika za najbolji roman na Balkanu. Objavljen je i preveden na preko dvadeset stranih jezika.
Pročitaj više