Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke, katkad i šire. Sklona je socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima, mahom fokusirana na domete kolektivnih umetničkih praksi. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, predaje, piše, objavljuje, agituje, brani, ponekad organizuje, sa studentima pole miše, i opet piše...
Diplomirala je pozorišnu režiju, magistrirala psihologiju i doktorirala u oblasti psihologije umetnosti. Do sada je objavila knjige: Mala vrata. O zajedničkom i putevima radikalne imaginacije (Geopoetika, 2021), Ogledi o drugarstvu i posedovanju (Geopoetika, 2019), Početak i kraj kreativnog procesa (2010) i Psihologija kreativnosti (sa T. Mandić, 2013), kao i niz naučnih studija o generativnim procesima u umetnosti. Rado izdvaja svoje ogledne radove, među kojima su: „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ (2023), uvršten u glavni program BITEF-a 2024. godine, „Višak vrednosti“ (2019), „Bela griva“ (2019), „Auto pejzaž“ (2016), „Šta kaže Irena Ristić?“ (2015), „Pažljivo posmatranje“ (2014), „Običan jedan bioskop. Nepar“ (2013), „Apetit“ (2010) i drugi. Radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u Hop.La! i drugim družinama nezavisne kulturne scene.
Sebe opisuje glagolima, više no imenicama.
