Čin prvi. Obično tako počinju pozorišne predstave koje nas uvode u neki novi, najčešće imaginarni svet. Zatim se priča razvija kroz činove i prepliće se sa našim životima i našim svetom. Umetnost u činovima i umetnost naših života uvek se preklapaju i pretapaju čak i kada autori imaju samo umetničke aspiracije. U tom kontekstu društveno angažovane prakse su posebno važan deo našeg života. One ne žele da komuniciraju sa životom preko četvrtog zida, već ruše ona poslovična tri zida. One drsko prelaze granice umetničkog delovanja i postaju deo društvenih gibanja, podela i tenzija na različite kontroverzne, ali uzbudljive načine. Ako vas zanimaju tajne moći društveno angažovane umetnosti, uđite na mala vrata i angažujte se na promenama koje vam znače. Ovo je knjiga za vas. Bolje da je pročitate vi, nego oni koji žele da promene svet na način koji vama ne odgovara.
Dr Aleksandar Baucal
Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke, katkad i šire. Sklona je socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima, mahom fokusirana na domete kolektivnih umetničkih praksi. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, predaje, piše, objavljuje, agituje, brani, ponekad organizuje, sa studentima pole miše, i opet piše...
Diplomirala je pozorišnu režiju, magistrirala psihologiju i doktorirala u oblasti psihologije umetnosti. Do sada je objavila knjige: Mala vrata. O zajedničkom i putevima radikalne imaginacije (Geopoetika, 2021), Ogledi o drugarstvu i posedovanju (Geopoetika, 2019), Početak i kraj kreativnog procesa (2010) i Psihologija kreativnosti (sa T. Mandić, 2013), kao i niz naučnih studija o generativnim procesima u umetnosti. Rado izdvaja svoje ogledne radove, među kojima su: „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ (2023), uvršten u glavni program BITEF-a 2024. godine, „Višak vrednosti“ (2019), „Bela griva“ (2019), „Auto pejzaž“ (2016), „Šta kaže Irena Ristić?“ (2015), „Pažljivo posmatranje“ (2014), „Običan jedan bioskop. Nepar“ (2013), „Apetit“ (2010) i drugi. Radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u Hop.La! i drugim družinama nezavisne kulturne scene.
Sebe opisuje glagolima, više no imenicama.
