Sve struke Irene Ristić (psihologija, režija, umetnost… i još poneka) spojile su se u ovim Ogledima u jednu – posmatranje. Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih – bilo pojedinačnih, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize.
Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja; od mikrodetalja do krupnih društvenih pojava (postideološkog doba, recimo), od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođeni svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju. Autorkini Ogledi su kao direktni prenosi u kojima se sve vidi i čuje, a još je i zapisano, za svaki slučaj, da bude sveobuhvatno. Jedna veoma emotivna i pametna knjiga. Multimedijalno režirana.
Vladislav Bajac
… subverzivni povratak eseja u pripovedanje i još subverzivniji prepad literarnog na ogled. Na malom prostoru će nastupiti aktivistički intimizam, umorni entuzijazam, realistički utopizam, zrela infantilnost, materijalistička emotivnost, revolucionarni poklič protiv terora neprikosnovene narativnosti po svaku cenu i, pre i posle svega, melanholična čežnja „da čovek čoveku bude drug", ako ne u životu, jer to bi bilo ono nužno zahtevanje nemogućeg, onda makar u tekstu. Jer ovaj tekst jeste dokaz da je bar u tom minijaturnom i marginalizovanom, a opet neograničenom polju slobode sve još moguće, pa i Irena Ristić.
Bojan Babić, pisac i drug
Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke, katkad i šire. Sklona je socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima, mahom fokusirana na domete kolektivnih umetničkih praksi. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, predaje, piše, objavljuje, agituje, brani, ponekad organizuje, sa studentima pole miše, i opet piše...
Diplomirala je pozorišnu režiju, magistrirala psihologiju i doktorirala u oblasti psihologije umetnosti. Do sada je objavila knjige: Mala vrata. O zajedničkom i putevima radikalne imaginacije (Geopoetika, 2021), Ogledi o drugarstvu i posedovanju (Geopoetika, 2019), Početak i kraj kreativnog procesa (2010) i Psihologija kreativnosti (sa T. Mandić, 2013), kao i niz naučnih studija o generativnim procesima u umetnosti. Rado izdvaja svoje ogledne radove, među kojima su: „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ (2023), uvršten u glavni program BITEF-a 2024. godine, „Višak vrednosti“ (2019), „Bela griva“ (2019), „Auto pejzaž“ (2016), „Šta kaže Irena Ristić?“ (2015), „Pažljivo posmatranje“ (2014), „Običan jedan bioskop. Nepar“ (2013), „Apetit“ (2010) i drugi. Radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u Hop.La! i drugim družinama nezavisne kulturne scene.
Sebe opisuje glagolima, više no imenicama.
