Sa ovog sveta nikada se neću živ izvući
Stiv Erl
Preveo s engleskog Nebojša Todorović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20
Broj Strana: 240
ISBN: 978-86-6145-156-0
Cena: 990 din
-20
%: 792 din
Deset godina nakon glasina da je Henku (Vilijamsu) dao smrtonosnu injekciju morfi juma, godine 1963. Dok je i sam ljudska olupina i zavisnik koji je izgubio lekarsku licencu. Živi u kraju crvenih fenjera u San Antoniju, obavlja abortuse i krpi rane od čudnih uboda nožem. Ali kada se, u potrazi za Dokovim uslugama, pojavi Grasijela, mlada meksička emigrantkinja, počinju da se događaju čudnovate stvari. Svi koji je sretnu, menjaju se nabolje, osim – možda – Henkovog ljutitog duha kome nimalo nije drago što vidi da i Dok postaje bolji.
„Stiv Erl u svoju prozu unosi istu verodostojnost, poetski duh i filmsku energiju koje projektuje i u svojoj muzici. Sa ovog sveta... je kao san kog ne možeš da se otreseš a koji pruža lepotu i pokajanje, iskupljenje u izobilju.
Pati Smit
„Ova nežna i dramatična knjiga delo je kompozitora koji je zapanjujuće lako prešao sa pesme na orkestarsku baladu.“
Majkl Ondatje
„Ovaj raskošno zamišljeni roman ne samo da svoj naslov preuzima od kantri klasika Henka Vilijamsa već smelo koristi i Henkov duh kao spoj morfi jumskog demona i anđela čuvara... Već poštovan zbog svoje muzike i glume, Erl sada može da svojoj impresivnoj biografiji doda i romanopisanje.“
Kirkus Reviews
„Erlovom pisanju nikada nije falilo srce.“
New York Times Book Review
Ukratko o Stivenu Fejnu Erlu
Stiv Erl (1955) rodio se u Virdžiniji, ali je prva zemlja na koju je spustio stopalo, bila teksaška, koju su mu baba i deda - sa svoje porodične farme u Teksasu - poslali u konzervi.
Stiv Erl je sa jedanaest godina naučio da svira gitaru, a sa trinaest osvojio nagradu na okružnom takmičenju talenata.
Stiv Erl je već sa četrnaest godina napustio porodični dom i otišao u Hjuston, gde se sprijateljio sa Taunsom van Zantom, koji mu je postao stvarno dobar učitelj muzičkog zanata, a - pošto je bio akloholičar i zavisnik - i stvarno loš uzor u životu.
Stiv Erl ga je pratio do Nešvila, gde je danju radio sve i svašta da se prehrani i plati račune, a noću svirao sa raznim bendovima. Njegov prvi zabeleženi snimak je sa Gajom Klarkom na njegovom legendarnom albumu Old no 1, na kom je svirao bas gitaru i sa Emi Lu Haris pevao prateće vokale u pesmi Desperado Waiting For A Train.
Stiv Erl pio je burbon, šmrkao kokain i heroin i ubrizgavao analgetike, što mu je bila omiljena droga, a taj neskrivani porok spojen sa buntovničkim ponašanjem, koštao ga je podrške u konzervativnom i industrijskom gradu kakav je Nešvil.
Stiv Erl je uhapšen zbog posedovanja heroina, kokaina i oružja, i za to je dobio godinu dana.
Stiv Erl je odležao šezdeset dana kazne, izašao čist i trezan, i postao uspešan.
Stiv Erl se ženio sedam puta, i imao je šest žena.
Stiv Erl je sa svojih šest žena dobio tri sina.
Stiv Erl ima i dva brata i dve sestre.
Stiv Erl je objavio čertnaest solo, sedam živih albuma i osam kompilacija.
Stiv Erl je napisao jednu zbirku kratkih priča - Doghouse Roses.
Stiv Erl je napisao jedan roman - I'll Never Get Out Of This World Alive (Sa ovog sveta nikada se neću živ izvući).
Stiv Erl je napisao jedan pozorišni komad - Karla, o Karli Fej Taker, prvoj ženi koja je pogubljena u Teksasu posle 1984, dok je guverner bio Džordž Voker Buš, kome je mnogo toga možda oprošteno, ali ne i ovo.
Stiv Erl je glumio zavisnika koji se očistio u seriji Wire, dilera droge u filmu Leaves Of Grasss i muzičara u seriji Treme.
Stiv Erl je četrnaest puta bio nominovan za nagradu Gremi.
Stiv Erl je tri puta dobio nagradu Gremi.
Stiv Erl je pesme o korupciji, pohlepi, buntovnicima, izgubljenoj generaciji, nepravdi, piću i drogi napisao toliko realistično da su razotkrile koliko su komercijalne pesme koje pokušavaju da se bave tim temama - ljigavo i prazno đubre. Zbog toga se u Nešvilu njegovo ime retko spominje.
Stiv Erl je u svoju muziku unosio sopstvene antiratne i levičarske stavove.
„Jednom me je neko pitao šta posle socijalizma. Rekao sam: Pa, prvo moramo da ga probamo. Toliko smo pokušavali da ga sprečimo, a zapravo ga nismo ni okusili.“
N. T.