Čovek u belom
Roman o apostolu Pavlu
Džoni Keš
Preveo sa engleskog Muharem Bazdulj
Godina izdanja: 2017
Format (cm): 20
Broj Strana: 234
ISBN: 978-86-6145-255-0
Cena: 1188 din
-20
%: 950.4 din
„Koliko sam ja mogao da izmerim, ne računajući pauze u dijalogu između Isusa i Pavla, a prema Pavlovom svedočenju u njegovim poslanicama, razgovor je trajao otprilike jedan minut, možda nekoliko sekundi manje. Pa ipak se svet promenio zbog tog jednominutnog razgovora. Bio je to najpresudniji minut u istoriji čovečanstva. Taj minut je obeležio sudbinu nebrojenih miliona ljudi koji će se tek roditi. Nijedan događaj još od rođenja samog Isusa Hrista nije uticao na živote svih ljudi na ovoj zemlji tako snažno kao zapovesti koje su date i primljene u tom jednom minutu (...) Neko je rekao da religiozni romanopisac može da bude 'božji lažov'; što će reći da romansiranjem događaja i stvarnosti koji okružuju delić istine, velike istine mogu da budu osvetljene i pokrenute. Nikada nisam niti ću sada tvrditi da sam romanopisac, ali pretpostavljam da je moje pisanje o Pavlu poprimilo taj oblik. U tih nekoliko redova pronašao sam priču koju bih da ispričam, a priča koju pričam povodom tih redova je moja vlastita."
Džon Keš
Bon Akva, Tenesi, 21. mart 1986.
„Moj otac je osećao bliskost s apostolom Pavlom. U mnogim stvarima su bili lični. Pavle je bio pesnik, putnik i vizionar. Moj otac, koji je najveći deo života roveo putujući, držao se svojih ciljeva i hrišćanskih principa koliko god je mogao. Čitao je Pavlove reči kao poeziju, što one i jesu, i nalazio je nadahnuće u njima tokom celog svog života. Osećao se kao da lično poznaje Pavla. Mom tati je Pavle bio mentor, prijatelj i saputnik. Ova knjiga koju držite je jedna od najvećih vizija oga oca."
Kao kroz staklo, u zagonetki,
Džon Karter Keš, maj 2006.
Džoni „Dž. R." Keš (1932–2003) američki je pevač, gitarista, tekstopisac, kompozitor i glumac. Ali i pisac. Širom sveta smatraju ga jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka. Iako je prvenstveno zapamćen kao ikona kantri muzike, njegove pesme sadrže elemente rokenrola, rokabilija, bluza, folka i gospela. Upravo ova muzička svestranost Kešu je donela retku čast da bude primljen u tri različite kuće slavnih (kantri muzike, rokenrola i gospela).
Keš je ostao upamćen po karakterističnom bas-baritonu, po prepoznatljivom zvuku svog pratećeg benda „Trojka iz Tenesija", po besplatnim koncertima u zatvorima i po imidžu zbog kog je zaradio nadimak „Čovek u crnom".
U svojim pesmama je dodirnuo različite teme, najčešće je pevao o patnji, moralnim dilemama i, naročito u kasnijoj fazi karijere – o iskupljenju. Njegove najpoznatije numere su: I Walk the Line, Folsom Prison Blues, Ring of Fire, Get Rhythm, Man in Black, a snimao je i šaljive pesme kao što su: One Piece at a Time i A Boy Named Sue. Sa budućom suprugom Džun Karter snimio je duet pod nazivom Jackson, za kojim su sledili brojni dueti nastali u vreme njihovog braka. U poslednjoj fazi svoje karijere Keš je obrađivao pesme modernih rok muzičara, od kojih je svakako najpoznatija obrada pesme Hurt grupe Nine Inch Nails.
U karijeri od pola veka (1954–2003) prodao je više od devedeset miliona albuma.
Od 1969. do 1971. Keš je na mreži ABC nastupao u svom šou programu The Johnny Cash Show, u kome su mu gosti bili i Karl Perkins, Luj Armstrong, Rej Čarls, Nil Jang, Erik Klepton, Kris Kristoferson i Bob Dilan (sa kojim je svirao, i za njegov kantri album Nashville Skyline snimio duet). Dilana je upoznao sredinom šezdesetih kada su postali veliki prijatelji, a potom i komšije u Vudstoku, u Njujorku. U vreme kada se Dilan povukao iz javnosti, Keš je želeo da ga ponovno predstavi (svojoj) publici.
Početkom sedamdesetih je zaokružio svoj imidž „Čoveka u crnom". Redovno je nastupao obučen u crno, noseći dugi kaput do kolena. Takva pojava odudarala je tada od mnogih kantri muzičara koji su se redovno pojavljivali u bleštavim odelima sa šljokicama i kaubojskim čizmama. Keš je čak 1971. napisao (kasnije čuvenu) pesmu Man in Black kako bi objasnio svoj stil odevanja.
Njegova istoimena autobiografija (prva od dve), nazvana Čovek u crnom, objavljena je 1975. i prodata u milion i trista hiljada primeraka. Druga, kao nadopuna, pojavila se 1997. pod naslovom Keš: Autobiografija. Njegovo prijateljstvo s Bilijem Grejemom dovelo je do produkcije filma o Isusu Hristu, The Gospel Road, čiji je Keš bio scenarista i narator – pripovedač.
U svom veoma uzbudljivom životu Keš je više puta bio i prestajao da bude zavisnik od lekova, droge, alkohola, operisao je srce... Na svojim koncertima po zatvorima Amerike (od čuvenog Sen Kventina pa nadalje) i Evrope umalo nije izazivao pobune zbog pesama koje su sadržajem stajale na stranu zatvorenika. Snimio je takva dva „zatvorska" albuma (1968. i 1969). I pored destruktivnih perioda, ovaj romantični odmetnik bio je čuven i po svojoj ljubavi prema supruzi Džun Karter: jedno njegovo pismo njoj upućeno neformalno je proglašeno najlepšim ljubavnim pismom u istoriji.
Napisao je preko hiljadu pesama i objavio na desetine albuma, a posle smrti njegov sin Karter Keš objavio je Boks-set nazvan Unearthed sa četiri CD-a s neobjavljenim materijalima.
Posthumno je snimljeno nekoliko igranih filmova o njemu koji su dobijali Oskare i Zlatne globuse. Osvojio je mnoštvo nagrada Gremi za kantri muziku.
Iako je diljem sveta mnogima bio otelovljenje kantrija, Keš nije bio usko vezan za jedan žanr. Snimao je pesme koje se mogu smatrati rokenrolom, bluzom, rokabilijem, folkom ili gospelom i izvršio je uticaj na svaki od tih žanrova. Osim toga, bio je jedini među kantri muzičarima koji je pri kraju karijere neočekivano postao popularan među mlađom indi i hard rok publikom. Njegova muzička raznovrsnost vidi se i po tome što je primljen u tri glavne kuće slavnih: Kuću slavnih tekstopisaca Nešvila (1977), Kuću slavnih kantrija (1980.) i Kuću slavnih rokenrola (1992).
Keš je 1986. objavio svoj jedini roman, Man in White (Čovek u belom), knjigu o Svetom Pavlu i njegovom preobraćenju. I scenario za film o Isusu i roman o apostolu Pavlu odraz su Kešovog ponovnog otkrivanja hrišćanstva i vrsta njegovog ličnog pročišćenja.