Dobitnik Velike nagrade Francuske akademije za 2014. godinu
Dvadeset sedmog oktobra 1949, u novi avion Er Fransa, nazvan Konstelacija, koji je lansirao ekstravagantni Hauard Hjuz, ukrcava se trideset sedmoro putnika. Dvadeset osmog oktobra, avion više ne odgovara na naloge iz kontrolnog tornja. Nestao je pri sletanju na ostrvo Santa Marija u Azorskom arhipelagu. Preživelih nema. Pitanje koje Adrijen Bosk postavlja u ovom svom ambicioznom prvom romanu nije kako, nego zašto. Zašto su se nebrojene i naizgled nepovezane uzrocnosti nadovezale jedna na drugu tako da avion usmere prema planini Redondo? Koja je to objektivna slučajnost, pojam drag nadrealistima, učinio „nužnom“ tu čeličnu grobnicu? I ko su putnici? Ako i znamo za Marsela Serdana, boksera i ljubavnika Edit Pjaf, ako se i secamo onog muzickog cuda kakvo je bila Žinet Neve, a čije će violine jedan deo biti pronađen mnogo godina kasnije, ili biznismena zvanog Građanin Kej (bez slova n) koji je od Diznijevih likova stvorio milionsko carstvo – videcemo šta zajednicko imaju Miki Maus, satovi i Dali, a sa njima Hitler i Musolini. Autor će sudbine svih njih dovesti u međusobnu vezu.
„Čuti mrtve, ispisati male legende o njima tako da četrdeset osmoro muškaraca i žena, poput sazvežđa, dobiju život i priču.”
Adrijena Boska (1986, Avinjon) u pisanje romana (Konstelacija je zasad njegov jedini) odvela je slučajnost, sticaj okolnosti. Pisao je, a i dalje piše reportaže i članke te je tragajući za nečim slučajno naišao na staru televizijsku emisiju u kojoj je predstavljen francuski graditelj violina, Etjen Vatlo. U emisiji se, uživo, pojavio i čovek koji je doneo glavu jedne stare violine za koju se pretpostavljalo da je pripadala čuvenoj mladoj violinistkinji Žinet Neve, koja je poginula u padu aviona Konstelacija, na Azorima, 1949. U istom avionu nalazio se i čuveni bokser, svetski prvak, Marsel Serdan... Bosk je počeo da piše reportažu o toj nesreći, o to dvoje čuvenih putnika i ostalim, ne toliko slavnim, ali sa jednako zanimljivim sudbinama. Tad je shvatio da je jedan članak nedovoljan, da građa koju je prikupljao godinu i po dana iziskuje književnu formu. Tako je nastao ovaj roman, koji je bio kandidat za najveće francuske književne nagrade, a od njih je 2014. osvojio Veliku nagradu Francuske akademije za roman i, pre nje, nagradu „Vokasion“ koja se daje kao podsticaj mladim autorima. Sasvim je izuzetno da Veliku nagradu dobije tako mlad autor i to još za prvi svoj roman. Neki ga nazivaju književnim čudom, ali još češće – uredničkim čudom. Sa dvadeset pet godina je u suterenu jedne male izdavačke kuće u Parizu pokrenuo svoju izdavačku kuću „Éditions du Sous-sol“. U njoj objavljuje i uređuje luksuzne časopise Feuilleton (sa prevedenim reportažama i vestima iz sveta književnosti), i časopis Desports (u kom miri književnost i sport), koji je nastao dve godine kasnije, 2013. Njegova kuća je odeljak velikog francuskog izdavača „Seuil“. U januaru 2016. Godine godine Adrijen Bosk je postavljen za zamenika direktora „Seuil“-a.
