U jutarnjim časovima, 24. marta 1946. godine, Aleksandar Aljehin, nosilac titule prvaka sveta u šahu, nađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi, u Estorilu. Autopsija je utvrdila da je do smrti došlo usled gušenja komadom mesa koje se zaglavilo u grkljanu – isključujući bilo kakvu drugu pretpostavku. Portugalska štampa prenela je zvaničnu verziju i slučaj je vrlo brzo odložen u arhivu. Od tog vremena, međutim, oko uzroka ove smrti nagomilale su se sumnje i nagađanja. Bilo je reči i o tome da su foto-snimci leša inscenirani, drugi su se pak pitali kako to da je Aljehin vecerao u svojoj sobi obucen u teški kaput – a i da ne spominjemo njegovu prošlost kolaboracioniste, i da su ga Sovjeti smatrali izdajnikom otadžbine...
S intuicijom i darom rasnog pripovedaca, uz duboko poznavanje šahistickog sveta (porecima osobe koja se u to dobro razume, Garija Kasparova, „najžešceg sporta“), Paolo Maurensig istražuje uzroke Aljehinove smrti pokušavajuci da otkrije, kako to kaže Kundera, navodeci Hermana Broha, „ono što samo roman može da otkrije“.
Aleksandar V. Stefanović
Paolo Maurensig, italijanski romanopisac i esejista, rođen je u Gorici 1943. godine. Veliku pažnju svetske književne javnosti privukao je njegov ratni roman o antisemitizmu i strasti prema šahu – Varijanta Lineburg (1993, Geopoetika 2003), preveden na više od dvadeset jezika. Sa sledećim romanom, Canone inverso (1996, Geopoetika 2002), Maurensig obrađuje svoju, pored šaha i slikarstva, omiljenu temu – muziku. Po tom svetskom bestseleru snimljen je i igrani film. Među Maurensigove značajne romane ubrajaju se i Čuvar snova (2003, Geopoetika 2004), Vukovlad – gospodar vukova (2006, Geopoetika 2007), Oluja – Đorđoneova tajna (2009), Arhanđeo šaha – tajni život Pola Morfija (2013), Teorija senki (2015, Geopoetika 2016) i Đavo u pisaćem stolu (2018, Geopoetika 2019).
