Reći da je Faksimil roman bilo bi previše smelo kao i reći da to nije. Napisan u formi standardizovanog testa, Faksimil poziva čitaoca da odgovori na virtuozne jezičke vežbe, kratke priče posle kojih su postavljena provokativno zamišljena pitanja višestrukog izbora odgovora, nekad nerešiva, često apsurdna i uglavnom iz sfere morala: potreba da lažemo da bismo se dokazali pred drugima, želja za uspostavljanjem veza u ljubavi i porodici uprkos nepoverenju, komplikovanost hodanja po minskom polju tajni i, tužno i nepodnošljivo, ubeđenje da nismo učeni da mislimo već da smo trenirani da slušamo i ponavljamo.
Sambra sjedinjuje fikciju i sećanje čarobno se poigravajući s formom. Knjiga je duhovita, melanholična, puna iznenađenja. Čas neozbiljna, čas veoma snažna i oštra. Njena složenost, sastavljena od kratke priče u manje-više klasičnom smislu, mikropriče (ili nečeg sličnog), testova, poeme, pa čak recimo mikroeseja, pokazuje nam da ponešto, trenutno, samo književnost može da realizuje.
Faksimil nam nudi novo čitalačko iskustvo: čitalac direktno učestvuje u konstrukciji teksta.
Alehandro Sambra (1975) čileanski je pisac koga je čuveni književni britanski list Granta uvrstio u listu najboljih hispanskih pisaca. Za roman Načini povratka kući (Geopoetika, 2012) dobio je dve književne nagrade, Altasor (2012) i nagradu engleskog PEN-a za prevedenu prozu (2013). Bio je finalista najprestižnije međunarodne nagrade za kratku prozu „Frenk O’Konor“ (2015) sa zbirkom Mis documentos (Moji dokumenti). Dobitnik je holandske nagrade „Princ Klaus“ za celokupno delo (2013). Pored spomenutog, Načini povratka kući, objavio je romane Privatni život drveća (Geopoetika, 2010), neobičan i jedinstveni Faksimil (Geopoetika, 2017) i Čileanski pesnik (2020), kao i eseje Ne čitati (2018) i zbirku tekstova Slobodna tema (2019). Dela su mu prevedena na desetine jezika i osvojila su čitalačku publiku širom sveta. Priče objavljuje u časopisima Njujorker, Pariz rivju, Harpers magazin, Tin haus...
Prema prvom romanu Alehandra Sambre Bonsai (Geopoetika, 2023), dobitniku prestižne nagrade kritike i nacionalne književne nagrade za najbolji roman godine (2006), čileanski reditelj Kristijan Himenes snimio je istoimeni film, koji je prikazan u Kanu u selekciji „Izvestan pogled“ 2011. godine.
Na filmskom festivalu Sandens 2017. premijerno je prikazan film Vida de familia (Porodični život) u režiji Kristijana Himenesa i Alisije Šerson, baziran na istoimenoj Sambrinoj priči i po njegovom scenariju.
Danas živi u Meksiko Sitiju.
