Svojom trećom knjigom Mića Vujičić ulazi na književni teren nešto rasterećenijeg šuta. S pravom.
Tekst Unutrašnjosti prati sopstvenu duboko utemeljenu logiku, ne obazirući se na restlove koje oko sebe nesebično rasipa. I taman kada posumnjate u ispravnost ovakvog prosedea, postane vam jasno da je knjiga i napisana na dobro promišljenim zakonima pačvork-sećanja koja od života, naknadno, tvore međusobno nezavisne slike, majušne celine, iskopane iz priličnih dubina, a koje opet, na kraju, utiču u zajedničku reku. Na isti način su (ne)zavisni od realnosti i likovi i njihova imena – neka vrlo znana (Kiš, Zafranović…), nepoznata, izmišljena i ona autoru najomiljenija – obeležena inicijalima. Kao i mesta dečaštva. I čitav život se odjednom učini kao jedan inicijal, koji nudi neizmernu slobodu poigravanja sobom i junacima.
M. V. i dalje hoda vojvođanskom ravnicom, i dalje lokalno prenosi u univerzalno, fikciju u stvarnost, detinjstvo u sadašnjost. Porodično sećanje postaje priča o napuštenim kućama i čitavim mestima, o kućama–grobovima, o odlascima bez povratka, preseljenjem na ovaj ili onaj svet.
Luk od M(okrina) i K(ikinde) do njujorških Kula bliznakinja izgrađen je od sete koja povezuje unutrašnjost duše sa unutrašnjošću svoga kraja. Roman se zapravo kreće između dve bine na kojima se život naizmenično otvara i zatvara, između dva slikovita autorova citata: „Napuštene kuće u unutrašnjosti otvaraju se kao švajcarski vojnički nož" i „Romani napisani u jednoj rečenici ponekad se otvaraju poput sardina…"
Sva sreća, znamo; da bi se nešto otvorilo, prethodno mora biti zatvoreno. Kao knjiga. Tako se, uostalom, rađa radost čitanja.
Vladislav Bajac
Mića Vujičić je rođen 1979. godine u Mokrinu.
Autor je romana Oštar start (2010), Unutrašnjost (Geopoetika, 2018) i zbirke priča Ronjenje na dah (Geopoetika, 2014).
Novinske članke pisao je za Mokrinske novine, Kikindske novine, Dnevnik, YellowCab, Danas, Blic, Politiku, Plejboj, Feral Tribune, Oslobođenje, zagrebačke Novosti, Politikin zabavnik.
Radi u redakciji za kulturu nedeljnika NIN.
Dobitnik je stipendije iz Fonda Borislav Pekić i nagrade Dušan Vasiljev.
Oštar start (Tackling Foul) objavljen je na engleskom jeziku prvobitno u okviru Geopoetikine edicije Serbian Prose in Translation, a potom i kod američkog izdavača Blooming Twig Books, kao i na slovenačkom i arapskom.
Neke od njegovih kratkih priča prevedene su na mađarski i nemački jezik.
