Čovek u crvenom kaputu

Romansirana biografija

Džulijan Barns

S engleskog preveo Zoran Paunović

Godina izdanja: 2020

Format (cm): 23

Broj Strana: 208

ISBN: 978-86-6145-352-6

Cena: Rasprodato

O knjizi
Autor

U leto 1885. tri Francuza dolaze u London na nekoliko dana u intelektualnu kupovinu: jedan princ, jedan grof i jedan građanin sa italijanskim imenom. Naš vodič kroz ovaj svet je Samuel Pozi, lekar iz viših društvenih krugova, slobodoumni naučnik čuven po svom komplikovanom privatnom životu. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur… ), mesta i vremena, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo. Čovek u crvenom kaputu je zapravo sveži portret doba zvanog bel epok.

„Džulijan Barns je pisac koji ume da napiše roman čak i onda kada ne piše roman. Čovek u crvenom kaputu odličan je primer takve pripovedačke alhemije: to je priča sazdana najvećim delom od realnih, istorijski proverljivih činjenica, koje bi pod perom manje veštog pisca lako mogle da bespovratno zalutaju u dosadu. Barns, međutim, pretvara te činjenice u nešto što je ne samo mnogo zanimljivije već i znatno verodostojnije od istorije: u raskošnu povest. Opčinjen istinitom pričom o francuskom lekaru, esteti i bonvivanu Samuelu Poziju, Barns svoju očaranost neodoljivo prenosi na čitaoca."

Zoran Paunović

„Užitak za čitanje u svakom pogledu. Barns piše elegantno i vrcavo, istražujući motive maštom romanopisca, ali i skepsom istoričara… I u tome briljantno uspeva."

Leo Damroš, The New York Times Book Review

„Delom biografija proslavljenog francuskog ginekologa i Don Žuana, Barnsova knjiga se širi u erudicijsko, zabavno i raskošno ilustrovano istraživanje perioda između 1870. i 1914. Divna, do kraja otvorena i bez predrasuda izvedena knjiga."

Heler Makalpin, NPR.org

„Jedan od najsvestranijih živih pisaca… Barns je ispisao još jednu istinski inovativnu knjigu koja ne liči ni na jednu koju je ranije napisao."

Ričard M. Čo, Los Angeles Review of Books

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.
Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine.
Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika.
Živi u Londonu.