Grupa bivših Patočkinih učenika i poštovalaca u Arhivu Jana Patočke priprema materijal za kritičko izdanje njegovih dela. Jezgro tog materijala čine tekstovi pod zajedničkim nazivom Briga o duši, od kojih nastaju i ova odabrana dela Jana Patočke. Poput mnogih mislilaca ovog veka koji nisu mislili u skladu sa nekom od vladajućih dogmi, Jan Patočka je svojim životom i svojom sudbinom platio za svoja uverenja. Osim fenomenologije, kojoj je posvetio osnovni deo stvaralačkog opusa, bavio se istoriozofskom problematikom od antike do našeg doba.
Jan Patočka (1907-1977) je svestrano filozofsko obrazovanje stekao na univerzitetima u Pragu, Berlinu i Frajburgu, gde je bio jedan od poslednjih Huslerovih učenika, a takođe je slušao Hajdegera. Prvi doktorat stiče odbranom rada Pojam evidencije, habilitaciju na Karlovom univerzitetu na osnovu studije Prirodni svet kao filozofski problem. Na istom fakultetu predavao je do 1949. Nenaklonjen marksizmu i komunizmu morao je da preživljava radeći kao bibliotekar, bibliograf i redaktor na kritičkim izdanjima u institutu T.G. Masarika i Pedagoškom institutu J.A. Komenskog. Izvesno vreme posle Praškog proleća bio je vraćen na fakultet. Od knjiga je napisao: Pojam evidencije i njegov značaj za poetiku (1931); Prirodni svet kao filozofski problem (1936); Česka obrazovanost u Evropi (1939); Dvostruki razum i priroda u nemačkom prosvetiteljstvu (1942); Uvod u Huslerovu fenomenologiju (1969); Studija o filozofu Komenskom (1971); Jeretički eseji o filozofiji istorije (1975), kao i nekoliko knjiga o Sokratu, Platonu i Aristotelu. Od ogleda se izdvajaju: Ideologija i život u ideji (1946); O dužnosti braniti se od bezakonja (1977); Junaci našeg doba (1976); Ratovi XX veka i XX vek kao rat. Deo njegovih dela je objedinjen i objavljen pod zajedničkim naslovom: Briga o duši.
