Promocija knjige Srđana Karanovića "Sam o sebi"
15.12.2022.
Na promociji će govoriti Srđan Karanović i Goran Marković, a u ime izdavača Jasna Novakov Sibinović i Vladislav Bajac.
Po završetku promocije, autor će potpisivati knjige, koje će moći da se kupe sa posebnim popustom.
Nakon promocije i potpisivanja, od 20 h, biće prikazan film "Besa" (2009). Pisac scenarija i reditelj: Srđan Karanović. Uloge: Miki Manojlović, Iva Krajnc, Nebojša Dugalić, Radivoje Bukvić. Kompozitor: Zoran Simjanović.
Projekcija filma "Besa" je besplatna.
Pročitaj više
Geopoetika u Parobrodu!
12.12.2022.
Uz prigodni saundtrek, muziku Lenarda Koena, Boba Dilana, Dorsa, Peti Smit, Milana Mladenovića, Đanija Morandija, Adrijana Ćelentana i njegovih 24 hiljade poljubaca, Geopoetika će se uklopiti u ovaj tematski sajam svojom edicijom "Notni spisi" i odabranim novim naslovima koji će biti dostupni po sniženim cenama u glavnom holu i Parobrod teatru.
Ulaz je slobodan.
Dve nagrade za Geopoetiku na Sajmu knjiga u Nišu
30.11.2022.
Sajam knjiga u Nišu održava se u "Hali Čair" od subote, 26. novembra do nedelje, 4. decembra. Radno vreme Sajma je svakog dana od 10 do 20h, a ulaznice možete kupiti na biletarnici ispred "Hale Čair" po ceni od 150 rsd. Naša izdanja na Sajmu prodaju se sa posebnim popustom.
Pročitaj više
Info o tome gde se (ne) može kupiti knjiga Srđana Karanovića "Sam o sebi"
25.11.2022.
Razlozi se tiču profesionalnih odnosa isključivo između izdavaćke kuće Laguna i Srđana Karanovića i nemaju nikakve veze sa ovom knjigom, niti sa Geopoetikom, koja ni na koji način nije mogla da utiče na ovu odluku Lagune.
Sve druge knjige Geopoetike se, kao i do sada, prodaju u knjižarama Delfi i Laguna.
Podsećamo vas da ovaj, kao i druge naslove Geopoetike možete kupiti s popustom od 20% u našoj knjižari u Ulici Laze Pačua u Beogradu, kao i preko našeg sajta.
Pročitaj više
Ana Marija Grbić dobitnica Nagrade "Stevan Sremac"
21.11.2022.
Za nagradu „Stevan Sremac“ za 2022. godinu prispelo je 80 proznih knjiga.
Odluka o dobitniku doneta je jednoglasno, a obrazloženje žirija glasi:
"Originalno i inventivno Ana Marija Grbić u knjizi „Srneća leđa“ revitalizuje izvornu, sudbinsku i životnu, tematizaciju likova i prostora. Kreativno oživljavajući zatamnjena mesta raznolikih sudbina „običnih ljudi“, koje savremena književnost već pomalo zaboravila u karnevalskim fascinacijama konstruktivizom i jalovim ideološkim iskrivljenjima. Spretno, žanrovski i pripovedački suvereno, iskreno i neposredno, ona ispisuje književno intrigantne i čitalački uzbudljive kratke priče o ljudima i događajima uspostavljajući ponekad tragične, ponekad groteskne, svakako veoma ubedljive veze između uspomena i neposrednog iskustva, lica i naličja života, bez patetike, sentimentalizma i sreće kao jeftine eksplikacije socijalnog uspeha. Izbegavajući vešto uobičajene stereotipe u građenju likova, ne dozvoljavajući da ta vrsta prepoznatljivosti oblikuje čitalački utisak ona nalazi pravu meru između stvarnosnog predloška i njegovog književnog preoblikovanja."
Nagradu „Stevan Sremac“ dodeljuje grad Niš uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Program nagrade realizuje Niški kulturni centar, a čine je plaketa i novčani iznos.
Nagrada će Ani Mariji Grbić biti uručena tokom trajanja manifestacije „Dani Stevana Sremca“ koja se održava u Nišu svakog novembra.
Pročitaj više
Kineski pisac Han Šaogung gost u srpskom Klubu čitalaca kineske književnosti
17.11.2022.
Predstavljajući Han Šaogunga kao dobitnika više kineskih i međunarodnih književnih nagrada, profesorka Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da je roman „Rečnik mesta Maćao“ (Geopoetika, 2017) smeo i uspešan književni eksperiment sa formom rečnika. „Pisac koristi dovitljive, često duhovite jezičke igre pomoću kojih živopisno predstavlja mentalitet Kineza i otpor običnog čoveka za vreme Kulturne revolucije, kada se život svodio na puku borbu za opstanak“, zaključila je Pavlović.
Han Šaogung je nadahnuće za svoj roman dobio još davnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je po završetku srednje škole poslat da živi i radi u selu na severu provincije Hunan, gde se suočio sa poteškoćama da razume lokalni dijalekat. „Tada sam shvatio da je jezik ponikao iz života i da se s vremenom oblikuje u skladu s ljudskim iskustvom. Reči u tom smislu predstavljaju vrata, neku vrstu ulaza koji nas vodi u jedan skriveni svet i istoriju, a mi ponekad, poput detektiva, pokušavamo da otkrijemo priču koja se krije iza određene reči. Stoga sam poželeo da napišem roman u kom će jezik biti jedan od likova. Hteo sam da opišem kako reči nastaju i rastu, kako se menjaju, kako su se venčale i kako su umrle“, istakao je kineski pisac.
Govoreći o rečničkoj strukturi svog romana, Han Šaogung je istakao da su ga na pisanje u toj formi podstakla filozofska razmišljanja o jeziku u Evropi šezdesetih godina prošlog veka, kao i bogat žanrovski preplet u tradicionalnoj kineskoj književnosti. „Onog trenutka kada sam odlučio da tako napišem svoj roman, osetio sam veliku slobodu, jer sam na taj način odbacio stege forme klasičnog romana koji ima svoja posebna pravila i zahteva određeni stepen dramatizacije zapleta“, rekao je Han Šaogung. Kineski pisac je, međutim, ispričao i anegdotu o tome kako je u vreme kada je roman 1996. godine prvi put objavljen u Kini, u nekim knjižarama stavljen na police predviđene za rečnike i jezičke priručnike.
Zahvalivši se Han Šaogungu na predavanju, glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac je objasnio da je imao dva razloga za objavljivanje ove sjajne knjige. Kao izdavač, odmah je shvatio da je takvo istraživanje jezika vrsta eksperimenta koja je sadržana u samoj strukturi romana, dok je kao pisac bio privučen daoističkim i budističkim filozofskim, književnim i jezičkim nasleđem učitanim u tkivo knjige. Bajac je istakao da će „ovaj roman živeti u budućnosti jer pokazuje da je jezik živo biće koje će menjati svoj život zahvaljujući Han Šaogungu i njegovim čitaocima“.
Zoran Skrobanović, profesor Filološkog fakulteta i prevodilac „Rečnika mesta Maćao“, koji je za izvanredan prevod te knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“ za najbolje prevedeni roman 2018. godine, naglasio je da se u taj roman odmah zaljubio čim ga je prvi put pročitao, jer se bavi jezikom, prevođenjem i sposobnošću ljudi da se međusobno razumeju. „Osetio sam posebnu bliskost prema ovom romanu zato što je Han Šaogungov književni jezik vrlo jasan i precizan i zaista sam uživao dok sam ga prevodio“, rekao je Skrobanović. On je za ovu knjigu napisao i izvanredan pogovor, takođe u obliku rečnika, ali ovog puta prevodioca.
Han Šaogungovo predavanje zainteresovano je pratila neobično brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila nekoliko pitanja i tako podstakla zanimljiv razgovor o promenama u jeziku i načinu pisanja. Događaj je odlično i vešto konsekutivno prevodila dr Ana Jovanović sa Filološkog fakulteta.
Pročitaj više
Promocija romana "Mrtvi na dodir" Ane Marije Grbić u Beogradu
14.11.2022.
O romanu su rekli:
Upravo zbog žestoke ironije na račun likova, oni u ovom romanu mađioničarski oživljavaju, ne manje i zato što su istesani iz samog života. Ko voli moderni duh koji nas prožima, zaneće ga brzo i dinamično pripovedanje. Uvrnuti i duhoviti opisi. Svežina ovog romana podaruje nam radost koja premaša svaku paru datu za njega.
Jovica Aćin
Poznavajući njen poetski opus, nju još ne poznavajući, kad me je Ana Marija Grbić zamolila da pročitam rukopis romana Mrtvi na dodir, koji se tada drugačije zvao – pomislio sam – ako i u prozi bude bar upola onako snažna kao u poeziji, imaću to retko čitalačko zadovoljstvo.
Pokazalo se da je Ana Marija više nego upola snažna u prozi, štaviše da je vrlo uzbudljivo biti mrtav na dodir.
Svetislav Basara