Vesti

Online susret s poznatim kineskim piscem Han Šaogungom u Klubu čitalaca kineske književnosti

10.11.2022.

Piščevo izlaganje i razgovor s publikom konsekutivno će prevoditi dr Ana Jovanović. Uvodničarka će biti Mirjana Pavlović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, a govoriće i prevodilac romana, profesor Zoran Skrobanović, kao i Vladislav Bajac, glavni urednik „Geopoetike". Naši čitaoci će biti u prilici i da znamenitom književniku postave pitanja. 

Han Šaogung je dobitnik više uglednih kineskih i međunarodnih priznanja od kojih se ističu Lu Sunova nagrada (2006) i Njumanova nagrada za kinesku književnost (2011). Vlada Republike Francuske mu je 2002. godine dodelila orden Viteza reda umetnosti i književnosti. Ugledni „Azijski nedeljnik” je "Rečnik mesta Maćao" uvrstio među sto najznačajnijih kineskih romana dvadesetog veka, a za njegov prevod književni prevodilac Zoran Skrobanović je dobio nagradu „Miloš Đurić” za najbolje prevedeno prozno delo 2017. godine.

Klub je, u saradnji sa izdavačem „Kineske publikacije" i pod pokroviteljstvom Udruženja književnika NR Kine, osnovala „Geopoetika" sa ciljem da se srpski čitaoci bolje upoznaju sa razvojem savremene kineske književnosti i stvaralaštvom kineskih autora.

Svi zainteresovani mogu da prate ovo predavanje posredstvom linka:

https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09

https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09

Promocija "24000 poljubaca" u Novom Sadu

02.11.2022.

Nakon promocije biće prikazan dokumentarni film "Trieste, Yugoslavia" reditelja Alesija Bozera o šoping opsadama Trsta od početka šezdesetih do prvog dana rata u bivšoj Jugoslaviji.

U utakmici politike i propagandnih slogana („Trst je naš!“) i privlačnosti tršćanskih robnih kuća, Ponterosa, Sanrema, Felinijevih filmova, …i želje i potrebe „običnih“ Jugoslovena da od sredine 1950-ih kroz „italijanski prozor“ počinju da upoznaju „zapadni svet“ tražeći tamo ono što nije moglo da im ponudi domaće oskudno tržište. Tako je Italija bila najčešće „prvi Zapad“ s kojim su se susretali Jugosloveni pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka.

Frančeska Rolandi ubedljivo piše o ovim velikim i malim koracima, kulturnim uticajima i preplitanjima, političkim i ideološkim otporima prihvatanju proizvoda italijanske popularne (i onih „visoke“) kulture; od modnih trendova, zabavne muzike, televizijskih programa, stripova, do filmova i savremene literature…

Prof. dr Milan Ristović

Geopoetika druga u obe kategorije novinarskih nagrada na Sajmu knjiga

30.10.2022.

Izdavačka kuća Geopoetika na drugom je mestu od svih izdavača u obe kategorije novinarskih nagrada koje se tradicionalno dodeljuju na Sajmu knjiga. U kategorijama za izdavača godine i za najprofesionalniji odnos prema medijima Geopoetika je odmah iza Lagune, koja je dobila najviše glasova novinara.

Glasala su 22 novinara iz 15 redakcija. Komisija za brojanje glasova je radila u sastavu Dragan Bogutović (Večernje novosti), Tatjana Nježić (Blic), Meliha Pravdić (Radio Beograd 2) i Marija Miljević Rajšić (RTS).

Izdanja Geopoetike u užem izboru za Nagrade Sajma knjiga

28.10.2022.

Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dodeljene su zvanične nagrade, a izdanja Geopoetike našla su se u užem izboru u dve kategorije i to: Sabrana dela Mirče Elijadea koja čine četiri romana: Mladost bez mladosti, Gaudeamus, Roman kratkovidog adolescenta i Bengalska noć/Maitreji u katogriji Nagrada za izdavački poduhvat godine i knjiga Zorana Milutinovića Fantom u biblioteci/Phantom in the Library u kategoriji Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke. 

Ovi vredni naslovi čekaju vas na našim štandovima u Areni Hale 1 i Hali 4 Beogradskog sajma. Vidimo se još nekoliko dana! 

Programi Geopoetike na Sajmu knjiga

21.10.2022.

Sreda, 26. oktobar  u 18h u Sali Borislav Pekić

Tribina “Ženski glasovi Geopoetike”

Učestvuju: Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda

Razgovor vodi Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica Geopoetike

Nakon tribine, od 19h autorke će na štandu Geopoetike u Areni Hale 1 potpisivati knjige

Štand Geopoetike u Areni Hale 1

Sreda, 26. oktobar u 19h

Autorke Geopoetike Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda potpisuju knjige

Petak, 28. oktobar u 18h

Sergej Trifunović, potpisivanje knjige “Stovarište” i susret s čitaocima

Subota, 29. oktobar

13h, Frančeska Rolandi, potpisivanje knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca” i susret s čitaocima

17h, Vesna Goldsvorti, potpisivanje knjiga i susret s čitaocima

Štand Rumunije, Hala 2A

Nedelja, 30. oktobar u 13h

Kako se danas čita Mirčea Elijade?

Učestvuju: Simona Popov, Đura Miočinović, Gabrijel Babuc i Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica izdavačke kuće Geopoetika

Moderator: Danijela Popov

Učesnici tribine su prevodioci četiri romana Mirče Elijadea koje je objavila Geopoetika

Geopoetika u Podgorici na Internacionalnom sajmu knjiga

20.10.2022.

U toku četvorodnevnog trajanja - uz preko pedeset izdavača iz Crne Gore i zemalja regiona, Podgorica će ugostiti i reprezentativne predstavnike izdavačkih kuća iz Evrope. Posetioce očekuju susreti s piscima, tribine, okrugli stolovi, radionice...

U okviru tih formi biće predstavljena savremena crnogorska autorska i izdavačka scena, kao i pisci i produkcije inostranih izdavačkih kuća.

Promocija knjige "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" u Beogradu

06.10.2022.

Na promociji će govoriti autorka knjige Frančeska Rolandi, prof. dr Snežana Milinković sa Filološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Radina Vučetić i prof. dr Milan Ristović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz kratke pozdravne govore Roberta Činkote - direktora Instituta i Jasne Novakov Sibinović – direktorke Geopoetike. 

Dvadeset četiri hiljade poljubaca/ Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965) važna je i zabavna knjiga o kulturnim uticajima i preplitanjima italijanske i jugoslovenske kulture onog doba u oblastima modnih trendova, zabavne muzike, radijskih i televizijskih programa, stripova, filmova. Tako su Sanremo, pesme Adrijana Čelentana i Rite Pavone, Alan Ford i popularni običaj kupovine u Trstu, doprineli da se jugoslovenska publika upozna sa Italijom, u toj meri, da čak izgradi osećaj kulturne bliskosti. Bila je to jedna Italija iz mašte, koja je imala malo toga zajedničkog sa onom stvarnom, ali koja je odražavala očekivanja Jugoslovena u pogledu sopstvene budućnosti, koju su privemeno smeštali izvan okvira svojih granica.

Ovo je knjiga o tome kako su se uticaji sa zapada, odnosno Amerike preko Italije prenosili u Jugoslaviju, a potom i dalje na istok. 

Promocija knjige će biti na srpskom i italijanskom jeziku uz obezbeđen prevod. Autorka će potpisivati knjige, koje će moći da se kupe na promociji. 

Frančeska Rolandi je 2012. godine na Univezitetu u Torinu odbranila doktorsku tezu iz slavistike koja je kasnije objavljena pod naslovom Con ventiquattromila baci. L’influenza della cultura di massa italiana in Jugoslavia (1955-1965) u izdanju izdavačke kuće Bononia University Press 2015. godine. Tokom svojih postdoktorskih studija, usavršavala se na Italijanskom institutu za istorijske studije u Napulju, na Sveučilištu i Centru za napredne studije Jugoistočne Evrope u Rijeci, na Univerzitetu u Ljubljani, kao i na Univerzitetu Britanske Kolumbije Okanagan. Glavna područja njenog iztraživanja sežu od kulturne i socijalne istorije u oblasti severnog Jadrana i na postjugoslovenskom prostoru, do istorije migracije i izbeglištva u Evropi dvadesetog veka. Trenutno se bavi istraživačkim radom u okviru projekta Evropskog saveta za istraživanja „Unlikely refuge? Refugees and citizens in East-Central Europe in the 20th century“ pri Masarikovom institutu i arhivu Češke akademije nauka.

Oproštajni koncerti "Lačnog Franza"

30.09.2022.

Legendarni slovenački novotalasni bend pod vođstvom Zorana Predina nakon 43 godine karijere prestaje sa radom. U isključivo autorskoj muzici u početnom razdoblju karijere mogli su se čuti uticaji lokalnog folk-nasleđa, džeza, elementi kabarea, bluza i bogatog iskustva angloameričkog art-roka i post-panka. Domaća kritika je njihovu muziku najčešće etiketirala kao kabare rok, dok im se danas pripisuje međunarodna etiketa hard indi. 

Susret Kluba čitalaca kineske književnosti u Požarevcu

16.09.2022.

Mirjana Pavlović je upoznala publiku sa razvojem savremene kineske književnosti, posebno se osvrnuvši na stvaralaštvo književnosti ožiljaka (Džang Sijenlijang) i književnost traženja korena (A Čeng, Han Šaogung, Alai), kojom su se kineski autori uspešno „vratili izvorno kineskom kulturnom nasleđu“. Na srpskom jeziku možemo pročitati i raznovrsna dela žanrovske književnosti, poput špijunskog romana Mai Đaa, naučnofantastičnih romana Liu Cisina, biografskih romana Čen Danjan i dela najuticajnih mlađih spisateljica (Džang Juežan i Lu Min). 

Posebnu pažnju Pavlović je posvetila dvojici najprevođenijih pisaca na srpski jezik – nobelovcu Mo Jenu (prevedeno osam romana) i jednom od najuticajnijih kineskih književnika, Ju Huau (prevedeno šest knjiga od kojih pet u izdanju „Geopoetike“). „Iako se stilski razlikuju,“ zaključila je Pavlović, „oba pisca su sklona smelom eksperimentisanju sa narativnom formom. Obojicu zanimaju etičke i emotivne dileme običnog čoveka iz naroda, ali u prvi plan uvek ističu njegovu vitalnost i nepokolebljivu borbu za opstanak u vrtlogu nepredvidivog toka istorije“. U okviru predavanja dat je i poseban osvrt i na novelu „Žene i konkubine“ („Geopoetika“) odličnog Su Tonga o životu žene unutar tradicionalne poligamne porodice, i na roman spisateljice Vang Anji „Pesma o večnoj seti“, odu kosmopolitskom gradu Šangaju. 

Naglašeno je da se poslednjih godina kod nas više prevode kineska književna dela. To je rezultat tešnje saradnje između srpskih i kineskih izdavača, ali i većeg broja književnih prevodilaca koji prevode sa kineskog jezika. Vrlo je važno što su bar neki autori, pre svega Mo Jen i Ju Hua, predstavljeni njihovim širim književnim opusom, „jer se samo na taj način može jasnije sagledati stvaralački put pojedinih pisaca i kontinuitet u razvoju kineske književnosti koja je odavno postala vrlo važan segment svetske književnosti“. 

"Srneća leđa" Ane Marije Grbić u užem izboru za Andrićevu nagradu

12.09.2022.

Žiri je odluku doneo jednoglasno. Naredna sednica žirija biće održana u drugoj polovini septembra u prostorijama Zadužbine Ive Andrića.