Vesti

Geopoetika u Podgorici na Internacionalnom sajmu knjiga

20.10.2022.

U toku četvorodnevnog trajanja - uz preko pedeset izdavača iz Crne Gore i zemalja regiona, Podgorica će ugostiti i reprezentativne predstavnike izdavačkih kuća iz Evrope. Posetioce očekuju susreti s piscima, tribine, okrugli stolovi, radionice...

U okviru tih formi biće predstavljena savremena crnogorska autorska i izdavačka scena, kao i pisci i produkcije inostranih izdavačkih kuća.

Promocija knjige "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" u Beogradu

06.10.2022.

Na promociji će govoriti autorka knjige Frančeska Rolandi, prof. dr Snežana Milinković sa Filološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Radina Vučetić i prof. dr Milan Ristović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz kratke pozdravne govore Roberta Činkote - direktora Instituta i Jasne Novakov Sibinović – direktorke Geopoetike. 

Dvadeset četiri hiljade poljubaca/ Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965) važna je i zabavna knjiga o kulturnim uticajima i preplitanjima italijanske i jugoslovenske kulture onog doba u oblastima modnih trendova, zabavne muzike, radijskih i televizijskih programa, stripova, filmova. Tako su Sanremo, pesme Adrijana Čelentana i Rite Pavone, Alan Ford i popularni običaj kupovine u Trstu, doprineli da se jugoslovenska publika upozna sa Italijom, u toj meri, da čak izgradi osećaj kulturne bliskosti. Bila je to jedna Italija iz mašte, koja je imala malo toga zajedničkog sa onom stvarnom, ali koja je odražavala očekivanja Jugoslovena u pogledu sopstvene budućnosti, koju su privemeno smeštali izvan okvira svojih granica.

Ovo je knjiga o tome kako su se uticaji sa zapada, odnosno Amerike preko Italije prenosili u Jugoslaviju, a potom i dalje na istok. 

Promocija knjige će biti na srpskom i italijanskom jeziku uz obezbeđen prevod. Autorka će potpisivati knjige, koje će moći da se kupe na promociji. 

Frančeska Rolandi je 2012. godine na Univezitetu u Torinu odbranila doktorsku tezu iz slavistike koja je kasnije objavljena pod naslovom Con ventiquattromila baci. L’influenza della cultura di massa italiana in Jugoslavia (1955-1965) u izdanju izdavačke kuće Bononia University Press 2015. godine. Tokom svojih postdoktorskih studija, usavršavala se na Italijanskom institutu za istorijske studije u Napulju, na Sveučilištu i Centru za napredne studije Jugoistočne Evrope u Rijeci, na Univerzitetu u Ljubljani, kao i na Univerzitetu Britanske Kolumbije Okanagan. Glavna područja njenog iztraživanja sežu od kulturne i socijalne istorije u oblasti severnog Jadrana i na postjugoslovenskom prostoru, do istorije migracije i izbeglištva u Evropi dvadesetog veka. Trenutno se bavi istraživačkim radom u okviru projekta Evropskog saveta za istraživanja „Unlikely refuge? Refugees and citizens in East-Central Europe in the 20th century“ pri Masarikovom institutu i arhivu Češke akademije nauka.

Oproštajni koncerti "Lačnog Franza"

30.09.2022.

Legendarni slovenački novotalasni bend pod vođstvom Zorana Predina nakon 43 godine karijere prestaje sa radom. U isključivo autorskoj muzici u početnom razdoblju karijere mogli su se čuti uticaji lokalnog folk-nasleđa, džeza, elementi kabarea, bluza i bogatog iskustva angloameričkog art-roka i post-panka. Domaća kritika je njihovu muziku najčešće etiketirala kao kabare rok, dok im se danas pripisuje međunarodna etiketa hard indi. 

Susret Kluba čitalaca kineske književnosti u Požarevcu

16.09.2022.

Mirjana Pavlović je upoznala publiku sa razvojem savremene kineske književnosti, posebno se osvrnuvši na stvaralaštvo književnosti ožiljaka (Džang Sijenlijang) i književnost traženja korena (A Čeng, Han Šaogung, Alai), kojom su se kineski autori uspešno „vratili izvorno kineskom kulturnom nasleđu“. Na srpskom jeziku možemo pročitati i raznovrsna dela žanrovske književnosti, poput špijunskog romana Mai Đaa, naučnofantastičnih romana Liu Cisina, biografskih romana Čen Danjan i dela najuticajnih mlađih spisateljica (Džang Juežan i Lu Min). 

Posebnu pažnju Pavlović je posvetila dvojici najprevođenijih pisaca na srpski jezik – nobelovcu Mo Jenu (prevedeno osam romana) i jednom od najuticajnijih kineskih književnika, Ju Huau (prevedeno šest knjiga od kojih pet u izdanju „Geopoetike“). „Iako se stilski razlikuju,“ zaključila je Pavlović, „oba pisca su sklona smelom eksperimentisanju sa narativnom formom. Obojicu zanimaju etičke i emotivne dileme običnog čoveka iz naroda, ali u prvi plan uvek ističu njegovu vitalnost i nepokolebljivu borbu za opstanak u vrtlogu nepredvidivog toka istorije“. U okviru predavanja dat je i poseban osvrt i na novelu „Žene i konkubine“ („Geopoetika“) odličnog Su Tonga o životu žene unutar tradicionalne poligamne porodice, i na roman spisateljice Vang Anji „Pesma o večnoj seti“, odu kosmopolitskom gradu Šangaju. 

Naglašeno je da se poslednjih godina kod nas više prevode kineska književna dela. To je rezultat tešnje saradnje između srpskih i kineskih izdavača, ali i većeg broja književnih prevodilaca koji prevode sa kineskog jezika. Vrlo je važno što su bar neki autori, pre svega Mo Jen i Ju Hua, predstavljeni njihovim širim književnim opusom, „jer se samo na taj način može jasnije sagledati stvaralački put pojedinih pisaca i kontinuitet u razvoju kineske književnosti koja je odavno postala vrlo važan segment svetske književnosti“. 

"Srneća leđa" Ane Marije Grbić u užem izboru za Andrićevu nagradu

12.09.2022.

Žiri je odluku doneo jednoglasno. Naredna sednica žirija biće održana u drugoj polovini septembra u prostorijama Zadužbine Ive Andrića.

Klub čitalaca kineske književnosti - Srbija ovog puta u Požarevcu

09.09.2022.

Predavanje, zajedno sa Narodnom bibliotekom „Ilija M. Petrović“ iz Požarevca, organizuje izdavačka kuća „Geopoetika“ u okviru Kluba čitalaca kineske književnosti – Srbija, čime se, pod pokroviteljstvom Udruženja književnika NR Kine, nastavlja saradnja sa kineskim izdavačem „Kineske publikacije“. Ovaj susret je drugi u nizu.

Posetioci predavanja imaće priliku da se bolje upoznaju sa razvojem kineske književnosti danas i stvaralaštvom savremenih kineskih autora prevedenih na srpski jezik. 

Ana Marija Grbić prva dobitnica Nagrade „Grozdana Olujić“

30.08.2022.

Ana Marija Grbić prva je dobitnica novoustanovljene Nagrade „Grozdana Olujić“ za svoju zbirku pripovedaka „Srneća leđa“ koju je Geopoetika objavila 2021.godine.

Žiri u sastavu prof. dr Jelena Panić Maraš, dr Tijana Tropin i prof. dr Predrag Petrović (predsednik) doneli su jednoglasnu odluku da Nagradu „Grozdana Olujić” dobije Ana Marija Grbić, a u obrazloženju, između ostalog stoji: Demonstrirajući vrsno narativno, kompoziciono i stilsko umeće autorka zbirke Srneća leđa fokusrana je na intimu junaka iz životne svakodnevice, na one ljude koje često nazivamo običnim ili prosečnim. Otkrivajući njihove intimne svetove, njihovu usamljenost i male životne rituale, njihova nadanja, strahove i poraze, autorka ih pretvara u svojevrsne (anti)heroje savremenog sveta. (…) U nagrađenoj zbirci žiri je prepoznao i nešto od osobenosti rane proze Grozdane Olujić – tematizovanje emotivne krhkosti i životne nesnađenosti mladih ljudi, diskretni bunt, nekonvencionalne metafore i jezičke obrte. 

Fondacija „Grozdana Olujić” ustanovila je nagradu ove godine i time sledila želju čuvene spisateljice da se u književnom stvaralaštvu podrže mladi autori te se nagrada dodeljuje autorima do 35 godina u žanrovima u kojima je Grozdana Olujić stvarala – romani, bajke i pripovetke. Upravo je Grozdana Olujić imala dvadeset dve godine kada je objavljen i nagrađen njen prvi orman Izlet u nebo. S obzirom na to da je nakon te nagrade krenuo njen uspeh u svetu književnosti, njena želja je bila da se ustanovi nagrada koja će podržavati mlade književne stvaraoce. Nagrada se dodeljuje na njen rođendan 30.avgusta. 

Film "Beli šum" otvara 79. Venecijanski filmski festival

05.08.2022.

Glavne uloge u ovoj crnoj komediji igraju Greta Gervig, Adam Drajver i Lars Ajdinger.

Festival traje od 31. avgusta do 10. septembra, a predsednica žirija je američka glumica Džulijan Mur.

"Beli šum" biće prvi film iz Netfliksove produkcije koji će otvoriti ovaj festival.

Vladislav Bajac gost Festivala "Grad teatar" u Budvi

28.07.2022.

Povod gostovanja je dokumentarni roman "Hronika sumnje" (Geopoetika, 2016), a biće reči i o drugim Bajčevim knjigama. Uz autora u razgovoru učestvuje i prof. dr Zoran Paunović, prevodilac i član SANU.

Veče posvećeno Koenu u Budvi

26.07.2022.

U razgovoru o Lenardu Koenu učestvovaće prof. Dr Zoran Paunović, profesor i prevodilac, urednik u Geopoetici, član SANU i Vladislav Bajac, pisac i izdavač, glavni urednik Geopoetike. Veče moderira Olgica Marinković iz Ambasade Kanade. Uvodnu reč održaće Dejvid Morgan, savetnik i zamenik šefa misije Ambasade Kanade u Srbiji.

U toku večeri biće prikazan deo dokumentarnog filma o Lenardu Koenu, snimljenog u Njujorku 1984. godine, autora Vladislava Bajca. Biće emitovan i snimak kompozicije "Subito" prof. Dr Zorana Erića iz 1984. godine koji izvodi Hor Collegium Musicum pod diregentskom palicom Darinke Matić-Marović, komponovane na stihove Lenarda Koena, Vladislava Bajca i Pola Repsa. Događaj će pratiti fotografije iz privatne arhive Vladislava Bajca, snimljene na ostrvu Hidra, kao i naslovne strane Koenovih knjiga objavljenih u Jugoslaviji i Srbiji.

Veče je organizovano u saradnji s Ambasadom Kanade.