Vesti

Preminuo antropolog i aktivista Dejvid Grejber

05.08.2021.

Dejvid Grejber, čuveni američki antropolog i vodeća figura pokreta "Okupirajmo Vol strit", preminuo je u 59. godini. Radio je kao profesor antropologije u Londonskoj školi ekonomije. Bio je poznat kao oštar kritičar kapitalizma i birokratije, kao i po svojim anarhističkim stavovima. Tvorac je popularnog slogana "Mi smo 99 posto".  Prvi je dobitnik nagrade koja se u Ujedinjenom Kraljevstvu dodeljuje za najbolju političku publicističku knjigu „The Bread and Roses“ (2012), i četvrti dobitnik nagrade za kulturnu antropologiju „Gregori Bejtson“ Američkog antropološkog udruženja, iste godine, za knjigu Dug: Prvih 5000 godina (Debt. The First 5000 Years, 2011). Godine 2013. sekcija međunarodne političke ekonomije (IPE) Udruženja za međunarodne studije iz San Franciska dodelila mu je nagradu za Izvanrednog istraživača aktivistu.Geopoetika je do sada objavila njegovu knjigu Utopija pravila (2016), a uskoro se očekuje i Grejberovo kultno delo Nebulozni poslovi (Bullshit Jobs).

Pročitaj više

Od danas “ knjižara Geopoetike

05.08.2021.

Danas, u ponedeljak 10. avgusta 2020. godine počev od podneva, širom su otvorena vrata nove knjižare Geopoetika. Knjižara se nalazi u strogom centru beogradske pešačke zone u ulici Laze Pačua, koja povezuje Čika Ljubinu i Vasinu ulicu. Ulaz i izlog imaju intiman pogled na Narodni muzej. Pošto vanredna zdravstvena situacija ne dozvoljava okupljanje prevelikog broja ljudi u zatvorenom prostoru u isto vreme na istom mestu, zvaničnog otvaranja u određeni sat nema. Ali, zato možemo da poštujemo jedinstvo mesta i radnje, te da vas pozovemo da u bilo koje doba dana danas od 13:00 do 21:00 večeras svratite i vidite naše knjige, a možda i nas. Poštujemo sva pravila društvenog i zdravstvenog ophođenja. Ovo je novo mesto, posle Trga Republike i nekolicine adresa redakcije Geopoetike, na koje se premešta naš Klub čitalaca Kuća za čitanje. I naravno, u njemu ćete naći i Sobu za čitanje. U prizemlju i na Galeriji knjižare biće izložene skoro sve naše knjige kao i neke knjige drugih izdavača koje bismo mi rado objavili. Dobro nam došli na celodnevno otvaranje knjižare Geopoetika!

Pročitaj više

Junakinja romana Vesne Goldsvorti u Gardijanovom izboru najbolje obučenih književnih likova

05.08.2021.

Albertina, glavna junakinja romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti, koji je Geopoetika objavila 2017. godine,  našla se u izboru kritičarke Gardijana među deset najbolje obučenih likova u književnosti. Pored Albertine na listi se nalaze i junaci klasika svetske književnosti poput Ane Karenjine, Džejn Ejr, Gospodara prstenova i Velikog Getzbija. "Siromašna Albertina poseduje samo jednu čestitu svilenu haljinu čija se boja preliva iz sivo-ružičaste u crvenu. Njena dvosmislenost podseća na čuvenu haljinu "golge de golub" Madam Bovari i lukavo nagoveštava Albertininu sklonost preljubničkim strastima", piše kritičarka Amanda Krejg za Gardijan.

Pročitaj više

Pol Biti, prvi Amerikanac i prvi Afroamerikanac dobitnik Bukerove nagrade

05.08.2021.

"Prodana duša" spada među najvažnije i najteže američke romane 21. veka na temu rasizma... to je knjiga koja u čitaocima ostavlja trag i koju verovatno nikada neće zaboraviti.
Narator Prodane duše očajan zbog situacije u kojoj se našao posle ubistva oca, odlučuje se na radikalne, nečuvene poteze da bi ispravio nepravdu: vraća ropstvo i segregira lokalnu srednju školu, što ga dovodi pred Vrhovni sud. Napisana prepoznatljivim, apsurdističkim stilom, Prodana duša je izvrsno delo i izuzetna kritika našeg vremena; mračna i duhovita satira o rasizmu u Americi koja istovremeno izaziva smeh i upućuje na duboko promišljanje."... 'Urlik' na nedodirljivost rasnih debata u Americi... žestoka, duhovita i duboka knjiga... Biti igra sa velikim ulogom... i pobeđuje. Njegova izvrsna, predivna i neobično dirljiva knjiga baca senku na sve predstave 'ispravnosti' i nudi nam komičku mudrost, spram koje one uzvišene tirade... postaju samo prazno moralisanje... Svaka predivna stranica Bitijeve sulude, veličanstvene, dopadljive knjige nabijena je sadržajem.

Pročitaj više

Prvi put na srpskom jeziku roman Mirče Elijadea "Bengalska noć - Maitreji"

05.08.2021.

Prvi put na srpskom jeziku objavljen je ROMAN Bengalska noć – Maitreji, potpisan imenom Mirča Elijade, čuvenog istoričara religija i stručnjaka za mitologiju i alhemiju. Geopoetika u svojoj poznatoj ediciji Retro premijere otkriva najpoznatiji ROMAN znalca dalekoistočnih filozofija. Bengalska noć – Maitreji, iako pre svega ljubavna priča napisana 1933. godine, po svojoj evropsko-indijskoj temi i klasnim i rasnim predrasudama, kao da je napisana danas! Knjiga koja potvrđuje pravilo snage ljubavi: kako se nadmene predrasude evropskog intelektualca prema tamnoputoj indijskoj devojci tope pred njenom lepotom, dobrotom i talentom. I kako evropocentrizam nalazi sklad sa drevnom I bogatom kulturom Indije. Kako se ljubav i filozofija ujedinjuju u dramu i uzbuđenje čitanja! Ovo je prvi roman u nizu Mirče Elijadea kojim Geopoetika započinje da ih kontinuirano i premijerno objavljuje.

Pročitaj više

Dodela nagrade Fonda "Todor Manojlović" Radivoju Šajtincu

05.08.2021.

Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović" za 2019. godinu čiji je laureat Radivoj Šajtinac, biće uručena u petak, 19. juna, sa početkom u 12 časova, u Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Geopoetika je izdavač većeg broja proznih dela Radavoja Šajtinca, a od kojih je poslednja knjiga "Suva igla" objavljena za Beogradski sajam knjiga 2019."U pesničkom i proznom delu Radivoja Šajtinca skladno se prožimaju i dopunjuju odnos prema lokalnim i univerzalnim principima stvaranja, a svako njegovo novo delo je istovremeno jasan i nedvosmislen izazov tradiciji, što ga je preporučilo za 28. laureata Nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović"", naveli su članovi Upravnog odbora fonda.

Pročitaj više

Roman "Povratnici" u 10 najboljih knjiga o Portugaliji

05.08.2021.

Roman "Povratnici" Dulse Marije Kardozo, koji je Geopoetika objavila 2015. godine, našao se u Gardijanovom izboru 10 najboljih romana čija se radnja odigrava u Portugaliji. Zanimljiva je činjenica da je Dulse jedina živa autorka od svih izabranih pisaca na ovoj interesantnoj listi."Povratnici" su očaravajuća priča dečaka Ruija koji je, zajedno s majkom i sestrom, uz još stotine hiljada Portugalaca prinuđen da napusti Angolu nakon proglašenja nezavisnosti te zemlje. Napuštanje sopstvenog doma, uprkos činjenici da odlaze u „prestonicu“, ispunjeno je teskobom ove krnje porodice, naročito zbog neizvesne sudbine oca koji biva zarobljen. Kada dve naizgled suprotstavljene reči – izbeglice i povratnici – postanu sinonimi, onda se duboko preispituje istina o kolonijalizmu, a surovo proterivanje sa ognjišta postaje svojevrsna priča o istoriji jedne imperije.

Pročitaj više

MOLIJEROVI DANI 2020. Književna manifestacija Francuskog instituta u Srbiji

05.08.2021.

Proglašenjem Gonkurove nagrade studenata Srbije započeli su Molijerovi dani 2020! Pobednik je roman Tous les hommes n’habitent pas le monde de la même façon / Jean-Paul Dubois (Nije svima isto na ovom svetu / Žan-Pol Diboa). Prevod na srpski očekuje se sledeće godine.Manifestacija Molijerovi dani posvećena je savremenoj frankofonoj književnosti i prevodima frankofonih autora na srpski jezik. Ljubitelji ove manifestacije navikli su da imaju prilike da se lično upoznaju sa najprestižnijim frankofonim piscima koji su pozivani da gostuju u Srbiji, kako bi predstavili svoje stvaralaštvo, vodili razgovore sa svojim čitaocima, prevodiocima, izdavačima... Ovo 12. izdanje realizovano je u drugačijim, znatno otežanim uslovima nego prethodnih godina. Planirana gostovanja morala su biti otkazana. Ipak Francuski institut u Srbiji odgovara na izazov u vreme pandemije, podrškom izdavačima i prevodiocima frankofonih autora. Počasni frankofoni pisac ovogodišnjih Molijerovih dana je David Diop. Njegov roman  Frère d’âme -Braća po duši, prošlogodišnji je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije. Roman je prevela Olja Petronić, objavila Geopoetika, 2020, uz podršku Francuskog instituta i Francuskog nacionalnog centra za knjigu (CNL). U online razgovoru sa Davidom Diopom učestvuju Vladislav Bajac, Katarina Melić, studenti Srbije. Salon frankofone knjige u Francuskom institutu, Knez Mihailova 31, Beograd. Tokom trajanja Molijerovih dana, od 9. do 13. juna biće priređena ova književna manifestacija jedinstvena u svetu, koju je ustanovio Francuski institut u Srbiji. Ujedinjeni štand izdavača Srbije, koji će biti otvoren od 12 do 19 sati i na kome će biti izloženi i dostupni čitaocima najnoviji prevodi sa francuskog, pokazaće raznovrsnost i vitalnost izdavaštva i prevodilaštva u ovom delu sveta. Veliki broj prevoda objavljen je uz podršku francuske vlade. Francuski institut u Srbiji organizuje ovu manifestaciju u saradnji sa distributerom Makart. Umetnost i umeće prevođenja – naziv je okruglog stola koji će biti realizovan uživo u Francuskom institutu u Knez Mihailovoj 31, uz direktan online prenos za zainteresovane širom Srbije. U razgovoru učestvuju Pascale Delpech, Muharem Bazdulj, Miloš Konstantinović, Aleksandra Tadić, Sonja Filipović. Frankofoni pisci i srpski izdavači – tema je za razgovor Francuskog instituta sa izdavačima o programima kojima francuska vlada podržava objavljivanje prevoda na francuski. Tokom trajanja Salona frankofone knjige,  biće emitovani snimci razgovora sa unglednim frankofonim piscima koji su gostovali na Molijerovim danima. Tako će frankofoni ljubitelji književnosti, oni koji nisu imali prilike da prisustvuju nezaboravnim razgovorima, ili oni koji žele da ih se podsete, imati prilike da ih pogledaju na ekranu u Francuskom institutu, u Knez Mihailovoj 31, Beograd. 2. jun – 2. jul 2020 – Francuski institut lansira rep i hip-hop konkurs na Instagramu uz korišćenje francuskog jezika, namenjen mladimaFrancuski institut u Srbiji organizuje Molijerove dane u saradnji sa partnerima: Distributer Makart, )Izdavačka kuća Geopoetika, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Univerziteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, izdavači Srbije, Narodna biblioteka Niš.

Pročitaj više

Pamukov tekst u NIN-u o virusu Corona-19 i romanu Noći kuge

05.08.2021.

Najnoviji broj (3618) magazina NIN od 30. aprila ekskluzivno donosi tekst nobelovca Orhana Pamuka na temu kuge u prošlosti i virusa Covid-19 danas. U njemu je deo posvećen Pamukovom novom romanu Noći kuge koji će Geopoetika, kao i sve njegove dosadašnje knjige, objaviti čim bude završen. NIN ovaj tekst objavljuje uz posredovanje Geopoetike posvećujući mu svoju naslovnu stranu, i u papirnom i u elektronskom obliku. Dajemo vam na uvid nekoliko rečenica iz ovog eseja. A u NIN-u pročitajte ovaj celi tekst, jedan od do sada najbolje napisanih u svetu na ovu temu.   “Poricanje je prva najvažnija stvar koja se ponavlja u svim epidemijama i pandemijama. A prvo pravilo je, čini se, to da države i lokalne vlasti nikada ne reaguju na vreme. Da bi se epidemija na početku mogla poricati, isprva se manipuliše rečima i brojevima”. “Granicu Osmanskog carstva, koje je bilo početna tačka izvan zapadnog sveta, grubo rečeno, iscrtavala je reka Dunav. A granicu u kulturno-antropološkom smislu ispisivala je kuga, to jest činjenica da je istočno od Dunava bila mnogo veća šansa da se zarazite”.

Pročitaj više

Intervju s profesorom Zoranom Paunovićem

05.08.2021.

Profesor Zoran Paunović na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu predaje englesku književnost 19. i 20. veka. Potpredsednik Srpskog PEN centra i od 2018. godine dopisni član SANU, autor je studija o američkim romanima Vladimira Nabokova, eseja o angloameričkoj književnosti, odnosu srpske i američke književnosti 20. veka, te odnosu rokenrola i literature.Intervju s profesorom Paunovićem vodila je Marija Nenezić, a objavljen je na sajtu RTS-a. Odnos između književnog originala i prevoda sličan je odnosu između originala i kopije. Međutim, izuzetna prevodilačka veština i znanje ne ostavljaju prostor za „izgubljena značenja u prevodu“. Naprotiv, često su sa književnim originalom u ravnopravnom partnerskom odnosu. Prevod Džojsovog Uliksa, koji je uradio profesor Zoran Paunović bio je veoma zapažen, a takođe i napor da srpskoj čitalačkoj publici približi neke od najznačajnijih američkih pisaca koji imaju nesumnjiv uticaj na savremenu svetsku književnost.
Proces prevođenja književnih tekstova iz jednog u drugi jezik ozbiljan je i zahtevan posao a prevodilac pomalo i koautor. Trenutno, aktuelna pandemija, udarna je vest u celom svetu. Čini se, čak, da se običan čovek teško snalazi u obilju često protivurečnih informacija. Ako bismo se poslužili prevođenjem kao metaforom, a celu ovu situaciju doživeli kao materijal za neki literarni tekst, u koji žanr bismo sve ovo mogli da prevedemo i kakav bi bio mogući naslov knjige?

– Proteklih nedelja, u nastojanju da ovom što nam se događa damo nekakvo ime i određenje, nekakav kontekst koji bi nam pomogao da sve to bar malo bolje razumemo, mnogi taj koncept traže u ideji distopije, kao vida društvene zajednice i uređenja u kome je čovek tek slabašna biološka jedinka, lišena svih atributa koji ga čine čovekom i svedena na bezličnu cifru u prebrojavanju preživelih i onih koji to nisu.

Zaboravlja se, međutim, da je distopija čvrsto i precizno (premda na nehumanim principima) uređena zajednica. Tamo gde nema reda i sistema, gde se najvažnije odluke donose proizvoljno i hirovito, u ne uvek racionalnim i pribranim umovima, tamo ne možemo govoriti o distopiji, već samo o haosu, pometnji koja se iz pojedinačnog uma širi na čitavo društvo. A to je onda najbliže žanru psihološkog horora, ili romana katastrofe. Pri čemu najveća katastrofa nije sama bolest, već njene posledice u krhkom i po mnogo osnova nejakom društvu.

Zaslužni ste za prevode nekih klasičnih i modernih dela anglosaksonske literature. Nama se čini da je ona dovoljno zastupljena na ovim prostorima, ali, koliko je naše znanje o njoj bazirano na stereotipima?

– Stereotipi su opasni, i to najmanje dvostruko – najpre stoga što lenjim umovima olakšavaju da takvi, lenji, i ostanu, pošto im nude gotove, pojednostavljene predstave o vrlo složenim stvarima – a onda i zato su po pravilu netačni. Jer, stupanj uopštavanja koji stereotip (i kad nije zlonameran, a suviše često jeste) podrazumeva visok je do mere koja potpuno onemogućava nijansirano kritičko mišljenje. Što znači da je stvar ličnog izbora svakog od nas da li će prihvatiti stereotip po kome je, na primer, Džojs „težak“ pisac, a Uliks nesavladiv roman, ili će odlučiti da to proveri na jedini mogući način – čitanjem tog romana. Učini li ovo drugo, doći će do zaključka koji se zasigurno neće podudarati sa stereotipom, a na putu do tog zaključka prirediće sebi izuzetan duhovni doživljaj. Prema tome, stereotipe – kako u životu, tako i u literaturi – treba zaobilaziti u širokom luku.

Prevodite savremenog američkog pisca Dona DeLila koji nepogrešivo markira probleme savremenog sveta i kritički sve promišlja. On nije lak za prevođenje, a i od čitaoca zahteva maksimalnu koncentraciju. U čemu je, prema Vašem mišljenju, njegov doprinos savremenoj američkoj književnosti i može li jednom postati deo popularne literature ili je nemoguće to očekivati?

– DeLilo je hroničar i dijagnostičar savremene Amerike, a s njom i čitavog savremenog sveta – ako ne najveći, onda svakako jedan od najvećih. Pored toga je nesumnjivo i prorok: jer, s umetničkih i misaonih visina u kojima obitava njegova literatura, odlično se vidi budućnost. A ta budućnost – svedoče o tome romani kao što su Podzemlje, Tačka Omega, Nula K, i mnoga druga njegova dela – poprilično je zastrašujuća. Ovo poslednje je i glavni razlog zbog koga DeLilovi romani nikad neće dospeti u kanon popularne literature.

Ljudi vole da čitaju, ako ne o srećnim ljubavima u egzotičnim predelima, onda bar o nesrećama koje se događaju drugima. Nesreće o kojima piše DeLilo, međutim, tiču se svih nas. To su priče o ljudima koji su pokvarili najpre sebe, a onda i planetu na kojoj žive, i koji sada za taj nemar i nemoral plaćaju stravičnu cenu. Ti ljudi, to smo mi.

Sećamo se velike bure koja se podigla kada je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost. Vama je blizak odnos muzike i književnosti, pisali ste o tome. Koji su najmarkantniji primeri „poezije u rok muzici" na primer?

– Dilana već duže od pola veka pokušavaju da ubede da digne ruke od pevanja, jer, zaboga, on nije nikakav pevač. Od 2016. godine, kada je dobio Nobelovu nagradu, značajno se povećao broj onih koji bi da mu objasne da to što piše nije poezija, te da uprkos pomenutoj izvikanoj nagradi, on ipak nije pesnik. Srećom, on ničim ne nagoveštava da ima nameru da posluša te dobronamerne preporuke, što je pokazao i dvema novim pesmama objavljenim tokom proteklih nekoliko nedelja. Ako se poezija prepoznaje i po tome što u čitaocu/slušaocu stvara ushićenje ili divljenje ili neku svečanu tugu ili sve to odjednom, onda i te dve pesme, kao i mnoge druge iz pera istog autora, jesu poezija. Kao što je poezija ono što su pisali Lenard Koen i Džim Morison, ono ono što pišu Nik Kejv i Peti Smit... spisak je dugačak, neka ga svako dopuni za sebe.

Predajete na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Svedoci smo kako se brzo organizovala nastava „na daljinu“. Kada je obrazovni proces u pitanju, mislite li da je digitalni aspekt nastave njena budućnost, da li bi to bilo dobro i kako uspostaviti ravnotežu između analognog i digitalnog?

– Digitalni vid nastave svakako jeste značajan deo njene budućnosti, zbog toga što pruža mnoge mogućnosti koje „klasičnoj“ nastavi nisu na raspolaganju, pre svega mogućnost da se istovremeno obraćate studentima koji ne samo da nisu s vama u istoj prostoriji, već su raštrkani po raznim delovima sveta, a povezani idejama i znanjem koje s njima razmenjujete. Takav vid komunikacije može da bude izuzetno plodotvoran ne samo u kataklizmičnim vremenima koja onemogućavaju okupljanje, već i u takozvanim „normalnim“ okolnostima – ako takve još postoje.

A da li će, ako je tako, uopšte opstati i tradicionalni vid nastave, onaj koji postoji od pamtiveka, onaj u kome se učitelj bez posrednika obraća učenicima? Hoće, kao što je „klasična“ knjiga – protivno mnogim predviđanjima – uspela da preživi nalet elektronske. Nije sve u elektronici i digitalnom svetu. Mnogo toga što postoji samo u analognom nezamenljivo je – samo što, zagledani u ekrane, to sve češće zaboravljamo. A ne bi trebalo.

Pročitaj više