Vesti

Knjige koje će biti objavljene u nedelju 26. oktobra 2014.

21.09.2021.

Geopoetika je pripremila tri naslova koja će biti objavljena u nedelju 26. oktobra: Džang Ailing: Ljubav zbog koje je pao jedan grad, Tri novelePriredile i prevele s kineskog Mirjana Pavlović i Ana Jovanović Džang Ailing (1921–1995) najčitanija je spisateljica u istoriji moderne kineske književnosti. Ljubav zbog koje je pao jedan grad je prvi prevod njene proze na srpski jezik obuhvaćen jednom knjigom. Reč je o novelama napisanim četrdesetih godina prošlog veka. U svojoj prozi Džang Ailing istražuje unutrašnji svet pojedinca, naročito ženskih likova, kao i tradicionalni način života koji polako nestaje. U njenim opisima ništavila i dekadencije modernih Kineza, promašenih ljubavi, brakova bez ljubavi, fizički ili emotivno obogaljenih ljudi, preovladavaju tragičan ton i ironija. Oslikavši mnoštvo detalja iz svakodnevnog života, autorka je oživela Šangaj i Hongkong prve polovine dvadesetog veka, dve glamurozne metropole u kojima se prožimaju tekovine tradicionalne i moderne kulture, Istoka i Zapada. Upravo su novele „Ljubav zbog koje je pao jedan grad“, „Zlatne klade“ i „Crvena i bela ruža“ – prvi put predstavljene srpskim čitaocima – Džang Ailing donele reputaciju najdarovitije spisateljice 20. veka na kineskom jeziku i najvažnijeg modernističkog pisca u Kini. Roberto Savijano: NulaNulaNula, Kako kokain vlada svetomPrevela s italijanskog Anđela Arsić MilivojevićGeopoetika će za Sajam knjiga objaviti novu knjigu Roberta Savijana NulaNulaNula, u podnaslovu Kako kokain vlada svetom.  Roberto Savijano, rođen 1979. godine u Napulju, privukao je ogromnu pažnju čitalačke publike i šire javnosti objavljivanjem svog prvog romana Gomora (Geopoetika, 2007), u kom neustrašivo progovara o mehanizmima podzemlja – o napolitanskoj mafiji. Nakon tako hrabrog čina samostalni novinar istraživač zbog pretnji s vrha mafije živi na nepoznatoj adresi, pod stalnom policijskom zaštitom. U svojoj najnovijoj knjizi NulaNulaNula iznosi brutalnu istinu o uticaju kokaina na savremeni svet od globalne ekonomije do svakodnevnog života. Prema knjizi NulaNulaNula biće snimljena, a u 2015. godini emitovana, serija od osam epizoda u ko-produkciji francuskog Canal Plus i italijanskog TV i filmskog producenta Cattleya. U istoj ovoj produkcijskoj postavi, snimljen je 2008. godine film Gomora po istoimenoj Savijanovoj knjizi.Aleksandar Solženjicin: Voli revoluciju Prevela s ruskog Mirjana Grbić Aleksandar Solženjicin je svoje književno stvaranje podredio strasnoj potrebi da, prema vlastitim rečima, bude “pamćenje, pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću”. I u tome je uspeo: on zaista oličava pamćenje naroda koji je prošao golgotu Prvog svetskog rata, građanskog rata i revolucije, gulaga, Drugog svetskog rata… Nezavršeni roman Voli revoluciju, napisan u zatvoru, govori o događajima koje je Solženjicin lično iskusio. Čvorovi autorove biografije probijaju se kroz tkivo priče. Prototip junaka Gleba Neržina, koji će potom biti  junak romana U prvom krugu, zapravo je sam autor. Po svoj prilici, i Solženjicin je, kao i njegov mladi junak, sve svoje vrline i svu svoju mladalačku energiju stavio u službu lažnog idola, a suočavanje sa stvarnošću bilo je bolno i otrežnjujuće. Solženjicin je delo ostavio nezavršenim verovatno zato što je u njegovom radu prevagnula težnja da se do kraja posveti dokumentaristici. Bez obzira na to, ono samo potvrđuje da ga je napisala ruka majstora i velikog umetnika.    

Gostovanja dobitnika NIN-ove nagrade Gorana Gocića, autora romana "Tai" u oktobru:

05.08.2021.

7. oktobar, 19.00h Koncertna sala Muzičke škole, Kula
11. oktobar, 19.00h Sajam knjiga Rasinskog okruga, Kruševac
31. oktobar - 2. novembar, Festival Videomedeja, Novi Sad

Rad na štandu Geopoetike na Sajmu knjiga

05.08.2021.

Približava nam se još jedan Sajam knjiga i pripreme su uveliko u toku. Potrebni su nam za rad na štandu pre svega dobri  poznavaoci izdanja Geopoetike, koji su uz to, naravno, vredni i komunikativni. Sajam traje od 26. oktobra do 2. novembra i radno vreme je od 10.00 do 21.00. Svi zainteresovani treba da pošalju cv i motivaciono pismo isključivo na e-mail kucazacitanje@geopoetika.com najkasnije do ponedeljka 6. oktobra 2014. Samo odabrani kandidati biće pozvani na razgovor za ovaj posao.  Vaša Geopoetika  

Marsel Bajer u Beogradu

05.08.2021.

Nemački pisac Marsel Bajer, čija je dva romana „Kaltenburg“ i „Leteće lisice“ objavila Geopoetika, gost je Književnog festivala KROKODIL i Gete Instituta u Beogradu. U četvrtak 02. oktobra od 20.00h u čitaonici Gete Instituta, održaće se razgovor o književnosti Marsela Bajera, u kojem će pored autora učestvovati prevodioci, direktor Gete Instituta u Beogradu i direktor izdavačke kuće Geopoetika. Gete Institut nalazi se u Knez Mihailovoj 50.

POPUST za studente!

21.09.2021.

Dragi studenti, u očekivanju početka zimskog semestra 2014/2015. školske godine, Geopoetika je pripremila poseban popust od 25% na sva naša nova izdanja. Odaberite roman po vašem ukusu i ostvarite pravo na popust uz indeks u klubu čitalaca ”Kuća za čitanje”, Gospodar Jovanova 65!

Razgovor o romanu \"Paradajz\" Đorđa Miketića u Kući kulture

21.09.2021.

U Kući kulture Fakulteta za medije i komunikacije (Terazije 34) u utorak, 16. septembra u 20 časova, održaće se razgovor o romanu "Paradajz" Đorđa Miketića. Đorđe Miketić je student završne godine FMK na smeru Literatura i komunikacije, a roman je objavila "Geopoetika".U razgovoru će učestvovati: dekanka Nada Popović Perišić (pozdravna reč), BiljanaSrbljanović, dramska spisateljica, Vladislav Bajac, književnik i urednik “Geopoetike”, profesor Novica Milić, i Đorđe Miketić, autor romana.

ZLATKO PAKOVIĆ, dobitnik Ibzenove stipendije

05.08.2021.

ZLATKO PAKOVIĆ, reditelj, pisac, pozorišni kritičar i kolumnista, dobitnik je Ibzenove stipendije za projekat „Neprijatelj naroda kao poučni komad”, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, organizacijama ili institucijama za inovativne projekte u oblasti drame i izvođačkih umetnosti i dela koja podstiču kritičku raspravu u vezi s egzistencijalnim i društvenim temama koje se tiču Henrika Ibzena. Nedavno, kod uglednog izdavača „Dittrich Verlag” u Nemačkoj objavljen je anti-roman Z. Pakovića pod nazivom „Die gemeinsame Asche”. „Zajednički pepeo” Z. Pakovića, kako glasi naslov u originalu, objavila je Geopoetika 2008. godine u ediciji „Mala edicija proze”.

PATI SMIT o romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća H. Murakamija

05.08.2021.

PATI SMIT, muzičar, pesnikinja i umetnica, nedavno je u magazinu „Njujork tajms” objavila tekst pod nazivom „Duboki akordi: San o ljudskim vezama”, u kojem ne skriva izrazitu stvaralačku konekciju s Haruki Murakamijem, svetski priznatim piscem i jednim od najpoznatijih pisaca Geopoetike. Pati Smit u afirmativnom prikazu Murakamijevog romana „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” ne može, a da se ne zapita, kakav je efekat imao roman na širi auditorijum i u kom smeru se prostirao horizont očekivanja – da li se čitalačka publika nadala fantastičnom surrealizmu Murakamija ili njegovom specifičnom, prizemnom minimalizmu? Pati Smit tvrdi da, bez obzira na koji se aspekt svog demijurškog bitka oslonio Murakami prilikom pisanja pomenutog romana, „ono nešto” u romanu što neumitno pleni čitaoce leži zakopano u samim temeljima Murakamijevog  mističkog iskustva. Poredeći roman „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” s prethodnim romanima ovog autora, zaključuje da „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” nalikuje romanu „Sputnik ljubav” i „Norveška šuma”, ali da ne pripada u potpunosti ovoj kategoriji. Primetna je slična paleta boja koju tvore paralelni svetovi iz „1Q84”, kao i izvesna krhkost poput one izrazito istaknute u romanu „Kafka na obali”. H. Murakami se izdvaja od drugih velikih pisaca po svom beskrajnom osećaju za muziku i sposobnosti da putem muzike seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Poznato je da Murakami svojim romanima poklanja određenu muzičku pozadinu koja zajedno s tekstom čini neraskidivu nit koja biva razumevana sama po sebi. U romanu „Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” prisutni su melanholični tonovi minijatura iz „Godina hodočašća”  F. Lista, u interpretaciji Lazara Bermana. Pati Smit ističe da je roman od dragocene važnosti i novopečenim i iskusnim čitaocima, pre svega zbog dramatičnih trenutaka epifanije, fantastično prenesenih putem nesvakidašnjih jezičkih i stilskih sredstava. Pati Smit izdvaja Tuzukijevo saznanje iz niza mnogih: „nije harmonija ono što spaja srce sa srcem, već su rane te što tvore duboke, neraskidive veze.” Roman nam otkriva jednog sasvim novog Murakamija kojeg nije lako definisati - neizlečivo nemirnog, dvosmislenog i nepokolebljivog u svojim stremljenjima k višim nivoima svesti. Pati Smit završava svoj prikaz porukom koju deli s Murakamijem: završetak je iluzija, samo treptaj oka oluje. Ona poručuje da u životu, kao i u književnosti, ništa nije u potpunosti razrešeno, sve je daleko od zaokruženosti. Jedina zaista važna stvar jeste živeti - jedino tako se može videti šta je ono što sledi. 

GEOPOETIKA NA NOVOJ ADRESI

21.09.2021.

Geopoetika i klub čitalaca Kuća za čitanje su od 01.09.2014. na novoj adresi: Gospodar Jovanova 65, visoko prizemlje. Novi brojevi telefona su: 011/303 48 49, 011/262 97 07.

MOJA AFRIKA Karen Bliksen!

21.09.2021.

U ediciji ”Retro premijere” prošle godine objavljen je roman “Babetina gozba” danske književnice Karen Bliksen - roman koji predstavlja neprikosnoveni dokaz zašto se autorka u nekoliko navrata našla u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a ekranizacija novele osvojila Oskara za najbolji strani film. Čitaoci u Srbiji biće ponovo u prilici da uživaju u njenom neoromantičnom majstorstvu pripovedanja, po kom je poznata. Geopoetika će uskoro objaviti roman ”Afrička farma” (”Moja Afrika”), po kom je snimljen čuveni američki film ”Moja Afrika”. Iako je ovaj roman svoje prvo izdanje imao davne 1937, a potom i brojna izdanja širom sveta, biće ovo njegov prvi prevod s danskog na srpski jezik. (Roman ”Moja Afrika” objavio je hrvatski izdavač Globus u tadašnjoj Jugoslaviji 1986. godine u prevodu s engleskog jezika.) Američka filmska drama iz 1985. s Meril Strip i Robertom Redfordom u glavnim ulogama, bila je nominovana za jedanaest Oskara, od kojih je osvojila sedam. Američki filmski institut je film stavio na trinaesto mesto na listi 100 najlepših ljubavnih priča svih vremena.