"Mesečari" Dalibora Pejića u užem izboru za nagradu "Đuro Damjanović"
16.10.2023.
Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu u žanrovima koje je pisao Đuro Damjanović (roman, zbirka kratkih priča, poezija) objavljenu na srpskom jeziku u prethodnoj, odnosno 2022. godini, a dobitnik za ovu godinu je Ranko Preradović Deda za knjigu "Mastiljara stara".
Pročitaj više
Staša Bajac dobitnica nagrade "Borislav Mihajlović Mihiz"
30.09.2023.
U obrazloženju žirija, koji je ovu odluku doneo jednoglasno, stoji da je “Staša Bajac autorka koja, baš kao i sam Mihiz, deluje na više različitih polja, kao dramska spisateljica i scenaristkinja, potom kao pozorišna dramaturškinja, a od nedavno i kao autorka proze.”
Pročitaj više
Georgi Gospodinov i Vladislav Bajac u KC Grad
15.09.2023.
Cena ulaznica za ovaj događaj je 250 rsd i mogu se kupiti pre početka događaja na ulazu KC Grad.
U svojoj kratkoj poseti Beogradu, dobitnik ovogodišnje Međunarodne nagrade Buker za roman “Vremensko sklonište” (Geopoetika, 2023), Gospodinov, kao i Vladislav Bajac, nakon razgovora ( na bugarskom i srpskom; prevod obezbeđen), potpisivaće svoje knjige koje će moći da se kupe na licu mesta po promotivnim cenama. Svi oni koji su sprečeni da dođu na događaj (očekivano trajanje sat i po, do dva), po njegovom završetku mogu kupiti knjige i dobiti potpise pisaca.
Novo izdanje knjige „Putopisni dnevnici“ povodom 100 godina od rođenja Miće Popovića
05.09.2023.
U utorak 5. septembra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, povodom 100 godina od rođenja Miće Popovića biće otvorena velika izložba njegovih dela pod nazivom „Mića Popović, slikarstvo permanentne pobune“. Tim povodom Geopoetika je upravo objavila novo izdanje njegove knjige “Putopisni dnevnici” (Geopoetika, prvo izdanje 2006), koja sadrži i crteže ovog poznatog slikara, pisca, likovnog kritičara, reditelja i akademika.
Pročitaj više
Preminuo tvorac pojma „geopoetika“ Kenet Vajt, pesnik, esejista, filozof
16.08.2023.
Tvorac samog pojma “geopoetika” bio je upravo Kenet Vajt, profesor na pariskoj Sorboni, pesnik, esejista, putopisac, filozof, dobitnik najvećih francuskih nagrada. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao. Kruna njegovog bavljenja geopoetikom bila je osnivanje Međunarodnog instituta za geopoetiku u Trebordenu (Francuska) 1989. godine. Ovo duhovno udruženje okupljalo je poznate svetske autore iz raznorodnih disciplina: publiciste, geografe, arheologe, pisce, sociologe, slikare, biologe i filozofe koji su svoje radove na temu geopoetike objavljivali u godišnjaku “Sveske geopoetike”. Uz to su se organizovali seminari, kolokvijumi i izložbe. Geopoetika nije škola ni pesnički manifest, već novo kulturno polje, novi vid doživljavanja sveta, čoveka i umetničkog stvaranja. Ona iznalazi u književnosti zaboravljenu moć čitanja sveta, daje primarni značaj odnosu čoveka-stvaraoca i planete zemlje na kojoj živi, osvetljava spoj geografije, prostora u kosmičkom značenju te reči i poetike kao univerzalne svesti u toj kosmičnosti. Beogradska Geopoetika povezana je sa Međunarodnim institutom za geopoetiku samo u shvatanjusavremene kulture i u tom smislu je potpuno samostalna. Knjiga Nomadski duh Keneta Vajta, jedan je od prvih naslova objavljenih u Geopoetici, 1994. godine, odmah nakon osnivanja.
Izdavačka kuća Geopoetika objavila je do sada sedam knjiga Keneta Vajta: pored pomenutog Nomadskog duha, još i Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998), Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke(2008), Gvidova mapa (2012).
Kenet Vajt je, posredstvom izdavačke kuće Geopoetika, nekoliko puta bio drag gost Beograda. Hvala mu za inspiraciju!
Pročitaj više
Saopštenje Upis-a povodom Otkupa knjiga
13.07.2023.
UPIS smatra da posledice zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa trpe i biblioteke i izdavači, a najpre čitaoci koji koriste usluge javnih biblioteka i do kojih knjige stižu sa zakašnjenjem od godinu dana.
UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model Otkupa usred procedure Otkupa. Iako je UPIS, samostalno ili zajedno s drugim izdavačima i njihovim asocijacijama, u proteklom periodu a poslednji put početkom ove godine na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije, zahtevalo da se unapredi postojeći model Otkupa knjiga. Sastanku su prisustvovali državni sekretar, pomoćnik ministra sa savetnicima, upravnik Narodne biblioteke sa saradnicima i predstavnici svih izdavačkih asocijacija. U više navrata predstavnici izdavačkih asocijacija pismeno su predlagali rešenja i precizno imenovali neophodne promene. Umesto da ispuni obećanje i unapredi uslove i proceduru otkupa, Ministarstvo kulture je unazadilo, odnosno srušilo postojeći model. Odlukom da u Komisiji za Otkup budu isključivo predstavnici nekoliko biblioteka i administracije stvoren je ambijent neprikrivenog sukoba interesa.
Kao što je poznato, postojeći model Otkupa podrazumevao je dvostepeno odlučivanje. Na osnovu predloga Komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti na koje se Otkup odnosi (od književnosti i književnosti za decu i mlade do istoriografije, psihologije, sociologije ili filozofije), izbor knjiga u drugom stepenu vrše same biblioteke. Ukoliko i u prvom i u drugom stepenu odluku donose bibliotekari – dvostepeno odlučivanje je potpuno suvišno. Isključivanje nezavisnih stručnjaka potvrđenih u svojim profesijama i u našoj savremenoj kulturi nesumnjivo je uticalo na rezultate Otkupa kojima niko objektivan ne može biti zadovoljan.
Uloga bibliotekara jeste važna u pogledu zaštite i prenošenja pisanog nasleđa, u pogledu afirmacije potvrđenih vrednosti i programskih aktivnosti u svojoj sredini, ali se evaluacija knjiga iz oblasti književnosti i humanistike ne može i ne sme svesti samo na mišljenje bibliotekara koje često može biti iznuđeno. Biblioteke su u proceduri Otkupa strana u postupku. Kao što u Komisiji za Otkup ne treba da budu izdavači, iz istih razloga ne treba da budu ni bibliotekari.
UPIS smatra da, poput drugih konkursa Ministarstva kulture, ni na Konkursu za Otkup knjiga ne mogu da učestvuju javne ustanove.
Pažljiva analiza rezultata Otkupa pokazuje zabrinjavajuću sliku stanja stvari. Ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama. Da stvar bude gora, mnoga od tih ponovljenih izdanja odlukom Komisije naći će se u svim bibliotekama u Srbiji. Komisija je u svom radu favorizovala sabrana i izabrana dela, koja su takođe već prisutna u različitim izdanjima u bibliotekama, kao i tzv. „skupe knjige“ kojima je izgleda visoka cena najbolja preporuka. S druge strane komisija nije stavila na listu za Otkup najnovije knjige domaćih i stranih autora iz oblasti filozofije i teorije, kao i iz ostalih oblasti nauke.
Kada se pogledaju posebno preporučene knjige (knjige sa zvezdicama), očigledno je da su na Otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu, što je u potpunosti neprihvatljivo i ugrožava smisao kulture.
Vojvodina kao region je po izdavackom i autorskom prisustvu u kolicini preporuka nedvosmisleno u privilegovanom polozaju u odnosu na druge delove Srbije. Startne pozicije određenog broja učesnika na tržištu time su a priori uzurpirane, a određeni učesnici su su postavljeni u privilegovan položaj.
Ne smatramo da našim zahtevom za obezbeđivanje ravnopravnosti pozicija izdavača, autora i naslova na tržištu treba nesto oduzeti trenutno privilegovanima već da se stručno zastupa jednakost i ravnopravnost tržišnih uslova u kojima su svi u poziciji privlegovanih. Smatramo da pravična i pravilna geografska raspodela mora počivati na proporcionalnom učešću profesionalnih izdavača i podršci unapređenju kvaliteta otkupljenih naslova na celokupnoj teritriji Srbije.
UPIS naglašava da su na ovom Otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i knjige savremene domaće književnosti. Na osnovu rezultata Otkupa potpuno je vidljivo da su oni koji su donosili odluke, počev od Komisije pa do velikog broja biblioteka, potpuno ignorisali mišljenje stručne javnosti i naučne i književne kritike, potom stručne i književne nagrade, kao i ukupnu postojeću recepciju velikog broja značajnih knjiga objavljenih u izdanjima različitih izdavača u 2022. godini.
Od loših kriterijuma gori su samo nedosledni kriterijumi. Osim očigledne pristrasnosti u pogledu pojedinih izdavača i autora, nijedna druga doslednost u primenjivanju kriterijuma ne može se utvrditi na osnovi rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine.
Ovakav Otkup knjiga nije u interesu ni odgovornih biblioteka ni profesonalnih izdavača. Još je važnije što on nije u najboljem interesu ni čitalaca ni savremene srpske kulture. Ovakav Otkup ne podržava produkciju već reprodukciju, ne podržava kvalitet već populističke sadržaje i snalažljivost i klijentelizam kao princip, ne osnažuje inovativnost, već objavljivanje knjiga namenski pripremanih za Otkup koje inače ne postoje na tržištu knjiga u Srbiji. Rezultati i metodologija Otkupa pokazuju da Otkup više nije instrument kulturne politike već oruđe zamagljene korupcije. UPIS ističe da je to ozbiljno upozorenje za koje mora biti zainteresovana naša kulturna javnost.
UPIS smatra da je neophodno kroz otvorenu javnu raspravu uz prisustvo ministarke za kulturu i njenih saradnika doći do transparentne procedure Otkupa knjiga za javne biblioteke, zasnovane na proverljivim i utemeljenim kriterijuma, kao i interesima naše savremene kulture.
Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Pročitaj više