Vesti

In memoriam Era Milivojević

05.08.2021.

Era Milivojević diplomirao je 1965. godine na Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Bio je deo čuvene neformalne grupe umetnika uz Marinu Abramović i Rašu Todosijevića koji su delovali u beogradskom SKC-u 70-ih godina 20. veka kao začetnici nove umetničke prakse.
Sve do danas, Milivojević je zadržao umetnički kvalitet, koncepcijsku utemeljenost i vernost avangardnoj ekskluzivnosti i kao takav otvorio put generacijama mlađih umetnika koji se danas u većini slučajeva upravo izražavaju na takav način.
Geopoetika je 2002. godine objavila njegovu monografiju Art Sessions. 

Knjiga koja je promenila život Frensisu Fordu Kopoli

05.08.2021.

Film "Mladost bez mladosti" Frensisa Forda Kopole možda nije toliko poznat kao njegova trilogija "Kum" ili "Apokalipsa danas", ali je za slavnog reditelja bio neka vrsta prekretnice. Da bi snimio film po istoimenom romanu Mirče Elijadea, Kopola se vratio svojim počecima, a za knjigu, objavljenu nedavno kod nas sa njegovim pogovorom, rekao je da ga je "podmladila" i donela mu "mogućnost da dovrši ono što je radio celog života". 
- Jedna prijateljica, orijentalista i naučnica uputila me je na neke citate Mirče Elijadea, o kome nisam znao baš mnogo. Pročitao sam neke od njih, što me na kraju dovelo do ove novele. I ispalo je da je to ogromna stvar. Iznenađivala me je sa svakom stranicom koju sam okretao. Čim bih pomislio da sam našao priču, ona bi se sa sledećom stranicom promenila. Počinje sa udarom groma. A onda je on podmlađen. A onda iznenada priča sa svojim dvojnikom. Pa su nacisti u potrazi za njim. I sreće tu ženu koja je izgleda reinkarnacija sveštenice iz drevne Indije. Stalno sam se pitao šta je sledeće – ispričao je Kopola u jednom intervjuu govoreći o "Mladosti bez mladosti".
Pročitajte ceo tekst Matije Jovandića na: https://nova.rs/kultura/knjiga-koja-je-promenila-zivot-frensisu-fordu-kopoli-mirca-elijade/

Ana Marija Grbić u Kulturnom dnevniku o knjizi "Srneća leđa"

05.08.2021.

"Mislim da je u knjizi vrlo jasna ta opozicija svet i čovek, gde svet više nije jedno mesto koje je namenjeno da čovek u njemu bude najbolja verzija sebe."
"Ko god da je čita, shvatiće zbog čega mi je bilo teško da je napišem, trudila sam se da se približim nekoj vrsti objektivne istine, istinite emocije..."

Ana Marija Grbić u emisiji "Probudi se" na Nova S

05.08.2021.

Ana Marija Grbić, autorka knjige "Srneća leđa" bila je gost emisije "Probudi se" na Nova S u kojoj je pričala o svojoj knjizi i aktuelnostima iz dnevne štampe.
"Srneća leđa govore o nekoj nežnosti koja se nalazi u knjizi. Knjiga je podeljena na pet ciklusa, svaki ciklus ima pet priča koje su kratke. Pokušala sam da oslikam čoveka jednim bitnim trenutkom u njegovom životu. Smatram da čovek, njegova celokupnost može da se vidi u jednom bitnom trenutku njegovog života. Govorim ne o običnom čoveku, ali čoveku koji živi u svakodnevici..."
Više na: https://youtu.be/p207AW8tzOU

Poklon za prvih 50 kupaca nove knjige "Svetski bol"!

05.08.2021.

Poznata turska književnica Ajfer Tunč napisala je poseban prateći tekst specijalno za srpsko izdanje knjige "Svetski bol", u kojem donosi poetski, intimni osvrt na proputovanje kroz Srbiju kad je bila devojčica, ali i ističe ogromnu ulogu i značaj umetnosti, pre svega književnosti u našem odnosu prema savremenom svetu.Prvih 50 čitalaca koji kupe ili poruče ovu knjigu u knjižari Geopoetika uz primerak knjige dobiće i odštampani tekst Ajfer Tunč.Knjižara Geopoetika se nalazi u ulici Laze Pačua u Beogradu, broj telefona 0606476894, mejl geopoetika.knjizara@gmail.com.

"Hostel Kalifornija" u užem izboru za nagradu "Dušan Vasiljev"

21.09.2021.

Žiri za dodelu književne nagrade "Dušan Vasiljev" proglasio je uži izbor za delo objavljeno 2020. godine, u kom se nalazi šest naslova, saopštili su organizatori.U najužem izboru su romani Ljudi bez grobova" Enesa Halilovića, "Purpurna dekada" Vladimira Kopicla i "Hostel Kalifornija" Zvonke Gazivode.Pored toga, na listi su i zbirke poezije "Femicid i druge pesme" Dragane Mladenović , "Moja mama zna šta se dešava u gradovima" Radmile Petrović i "Kćeri, zar ne vidiš da gorim" Ivane Maksić.U konkurenciji za nagradu "Dušan Vasiljev" ove godine se našlo 142 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u petak, 26. marta.Književna nagrada dodeljuje se u cilju afirmacije savremene srpske književnosti i kao sećanje i izraz poštovanja prema delu kikindskog pesnika i pisca Dušana Vasiljeva. (Beta)

Preminuo Lorens Ferlingeti

05.08.2021.

U 102. godini života preminuo je Lorens Ferligeti, pesnik, dramski i prozni pisac, slikar, aktivista. Autor je više od pedeset knjiga. Geopoetika je 2020. godine objavila njegov roman "Mali dečak" koji je napisao i objavio u 100. godini.
Dobitnik je velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska, u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava se kao zvanični praznik. Živeo je iznad kultne knjižare Siti lajts bukstor, koju je osnovao 1953. godine.

I roman "Razgovori s prijateljima" Sali Runi postaje serija

05.08.2021.

Posle velikog uspeha serije "Normalni ljudi", zasnovane na romanu literarne senzacije Sali Runi, BBC i Hulu snimaju i "Razgovore s prijateljima" po njenoj prvoj knjizi.
Sali Runi je za roman "Razgovori s prijateljima", objavljen 2017. godine dok je još bila na master-studijama dobila nagradu „Sandej tajmsa“ za mlade autore, kritika je knjigu dočekala sa pohvalama, a sa njim je postigla i planetarni uspeh kod čitalaca. 
Čitaoci "Razgovora s prijateljima" znaju da je dobar deo romana dat u unutrašnjim monolozima, a da se razgovori, osim uživo, odvijaju i preko četova, mejlovima i telefonom, pa će biti zanimljivo videti kako je knjigu adaptirala grupa scenarista predvođena Elis Birč (sarađivala je i na"“Normalnim ljudima") i šta je od toga napravio irski filmski i televizijski reditelj Leni Abrahamson, svojevremeno nominovan za Oskara sa filmom "Soba".
Više na: https://nova.rs/kultura/i-roman-razgovori-s-prijateljima-sali-runi-postaje-serija/

"Doba teskobe" Pita Taunsenda, Kulturni dnevnik RTS1

05.08.2021.

 U ovoj priči prepunoj obrta, sa odličnim dramskim zapletima, jakim ženama, ostvarenim i promašenim ljubavima, skandalom na jednom venčanju za kojim, kroz sećanje glavnog pripovedača, tragamo, na kraju srešćemo se i sa jednim pomalo zaboravljenim rešenjem svih priča, hepiendom.
Naravno, "Doba teskobe" ne može se posmatrati van konteksta umetničkih pregnuća njenog autora na drugim poljima, a Pit Taunsend ima planove i sa ovom knjigom. Muzička instalacija će uslediti, a opera koja će pratiti roman trenutno je u fazi razrade. - Vojka Pajkić, autorka priloga 

Drugi život Pita Taunsenda: Čovek koji lomi gitare kao pisac

05.08.2021.

Pit Taunsend, legendarni gitarista grupe The Who, poznat po svojim nesputanim nastupima, paralelno sa zavidnom muzičkom karijerom, više desetina albuma i nebrojenim turnejama za sobom, bavi se i pisanjem. U svojoj 75. godini objavio je i prvi roman, "Doba teskobe".

Dok je sa jedne strane gruvao na scenama, sa druge strane se, u tišini, družio sa velikim pesnikom Tedom Hjuzom i nobelovcem Vilijamom Goldingom.

Početkom sedamdesetih, kada su mu stihovi postajali ličniji, muzičar se okrenuo i drugoj umetnosti: pisanju. Samouko, onako kako se učio sviranju gitare, bendža, harmonike, usne harmonike, violine, mandoline, sintisajzera i bubnjeva, tako je napredovao i kao pisac.

Njegov debi roman "Doba teskobe", objavljen u Velikoj Britaniji 2019. a sada i kod nas (Geopoetika, prevod Igor Cvijanović) više je fikcija nego autobiografija. Bar tako kaže autor. Taunsend ga je objavio u svojoj 75. godini, ali ga je pisao još od 2008.

O teskobi, još jednoj njemu važnoj temi, govorio je još od prvih stihova pisanih za pesme benda. U romanu, Taunsend piše o ludilu savremenog življenja, umetnosti i, naravno, muzici, kroz priču o članovima dve londonske porodice.
Pročitajte ceo tekst na: https://nova.rs/kultura/drugi-zivot-pit-taunsend-doba-teskobe-covek-koji-lomi-gitare-pisac/