Treperava svetlost jedog nemog filma uspeva da prene profesora Dejvida Zimera iz mrtvila dana koje provodi nakon pogibije svoje porodice u avionskoj nesreći. Dok pratimo razrešenje misterije vezane za nestanak Hektora Mana, komičara, „krivca“ za to što Zimer ipak odustaje od suicidnih misli, istovremeno bivamo uvučeni u vrtlog metanarativnog tkiva Osterovog dela. Sa svakim poglavljem, zajedno s piscem, tragamo za odgovorima na večita pitanja o smislu, o prirodi umetnosti, o novim počecima.
Knjiga opsena, naravno, ne nudi konačne odgovore, ali oni, čak i da postoje, ionako nisu bitni. Bitno je traganje i uživanje u njemu. Smeštena negde između igre detekcije koju srećemo u Njujorškoj trilogiji, i elemenata bildungsromana koje nam nudi Mesečeva palata, Knjiga opsena urađena je po već oprobanom osterovskom receptu koji, pre svega, nudi dobru i pitku priču uz koju ćete lako savladati čak i strah od letenja.
Pol Oster (1947–2024) bio je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Među njegovim brojnim delima izdvajaju se Mesečeva palata, Njujorška trilogija, 4321, Zimski dnevnik, Nevidljivi, Sanset Park, Čovek u mraku, Bruklinska revija ludosti… Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja i nagrada među kojima su španska nagrada Princ od Asturije, nagrada Nezavisni duh za scenario filma Dim, francuska književna nagrada „Mediči“ u konkurenciji stranih pisaca (Prix Médicis étranger) za roman Levijatan, Velika zlatna medalja (Grande Medaille de Vermeil) grada Pariza za blistavu književnu karijeru, Premio Napoli za Sanset Park i dr. Takođe, našao se i u najužem izboru za nagrade IMPAC Dablin za Knjigu opsena, Pen/Fokner za prozu s romanom Muzika slučaja i nagradu Edgar u kategoriji misterije i kriminalističkih romana za Grad od stakla. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i nosilac francuske titule Vitez reda umetnosti i književnosti.
Osterova dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Živeo je u Bruklinu, u Njujorku.
