Ova mala, ali zahtevna knjiga kafkijanske atmosfere u sebi sažima sva važna pitanja romanopisanja. Pol Oster tvrdi da je nastala iz puke radoznalosti: zapitao se jednoga dana šta se zbiva s likovima kada se pisanje dela završi. Okupio je stoga aktere svojih pređašnjih romana i smestio ih u rukopis (otkucan na pisaćoj mašini, naravno) koji je potom obojio grižom savesti pisca i blagonaklonošću junaka, a sve bi to trebalo da rezultira užitkom čitalaca. Ipak, ovo je pre svega piščeva knjiga, i koliko god Pol Oster anegdotski objašnjavao razloge njenog nastanka, ona je svojevrsno sučeljavanje, na trenutke i obračun, kreativnog uma s plodovima sopstvene imaginacije.
Kada se pisac uvuče u fikcionalnu kožu lika koji je pisac/čitalac, njegova savest i habitus, dobijamo dvostruki otklon od stvarnosti: ona biva ukinuta, a mi ostavljeni da plutamo fikcijom bez čvrstog uporišta, jer pisac ne može da pomogne ni samome sebi, a kamoli čitaocu. Jedino što je utešno pri kretanju tom nepoznatom teritorijom jesu susreti s likovima ranijih Osterovih proza. Ciklična struktura dela formalno dočarava i zatvorenost i početak bez kraja; ona je naznaka da iz začaranog kruga u kome se nalaze pisac, likovi i čitalac, nema izlaza.
Pol Oster (1947–2024) bio je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Među njegovim brojnim delima izdvajaju se Mesečeva palata, Njujorška trilogija, 4321, Zimski dnevnik, Nevidljivi, Sanset Park, Čovek u mraku, Bruklinska revija ludosti… Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja i nagrada među kojima su španska nagrada Princ od Asturije, nagrada Nezavisni duh za scenario filma Dim, francuska književna nagrada „Mediči“ u konkurenciji stranih pisaca (Prix Médicis étranger) za roman Levijatan, Velika zlatna medalja (Grande Medaille de Vermeil) grada Pariza za blistavu književnu karijeru, Premio Napoli za Sanset Park i dr. Takođe, našao se i u najužem izboru za nagrade IMPAC Dablin za Knjigu opsena, Pen/Fokner za prozu s romanom Muzika slučaja i nagradu Edgar u kategoriji misterije i kriminalističkih romana za Grad od stakla. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i nosilac francuske titule Vitez reda umetnosti i književnosti.
Osterova dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Živeo je u Bruklinu, u Njujorku.
