Mrak koji ga okružuje Ogast Bril ispunjava pričama. One su lek protiv nesanice, protiv nesrećne stvarnosti u kojoj on i članovi njegove porodice žive svoje nesrećne živote: kći koju je ostavio muž, unuka čiji mladić strada stravičnom smrću u Iraku i, on sam, udovac koji se nevoljno oporavlja od posledica saobraćajne nesreće. Kao čovek koji je zašao u osmu deceniju i koji se celog veka bavio pisanom rečju, Osterov protagonista zna da negde u izmaštanom paralelnom toku stvarnosti mora postojati neki bolji svet. U jednoj od priča začetih u njegovoj glavi pojavljuje se slika Amerike u kojoj ljudi ne znaju za rat u Iraku, u kojoj se 11. septembar nije dogodio. U toj alternativnoj verziji novije američke istorije medjutim, traje građanski rat koji izbija, da se naslutiti, posle kontroverznih predsedničkih izbora 2000. godine. Vezu između dve Amerike čini junak Brilove priče, mađioničar iz Kvinsa, koji pokušava da se snađe u zemlji koja jeste njegova, ali koju on ne prepoznaje. Njegov zadatak je da ubije tvorca tog paralelnog sveta, istovremeno i svog tvorca, i tako prekine ratna stradanja.
Oster i u ovom romanu ostaje pri svojim adutima: vešto ispričanoj priči; pojedinačnim sudbinama čije je živote, ljubavi i smrti dotaklo vreme, ali koje pre svega, i uprkos svemu, imaju najpre lični značaj; lekovitoj umetnosti, u ovom slučaju filmu i književnosti, koja pomaže čoveku da sagleda i apsorbuje svoje tuge i da pomoću njih prošlost ugradi u budućnost, koje možda ima.
Pol Oster (1947–2024) bio je jedan od vodećih savremenih američkih pisaca. Među njegovim brojnim delima izdvajaju se Mesečeva palata, Njujorška trilogija, 4321, Zimski dnevnik, Nevidljivi, Sanset Park, Čovek u mraku, Bruklinska revija ludosti… Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja i nagrada među kojima su španska nagrada Princ od Asturije, nagrada Nezavisni duh za scenario filma Dim, francuska književna nagrada „Mediči“ u konkurenciji stranih pisaca (Prix Médicis étranger) za roman Levijatan, Velika zlatna medalja (Grande Medaille de Vermeil) grada Pariza za blistavu književnu karijeru, Premio Napoli za Sanset Park i dr. Takođe, našao se i u najužem izboru za nagrade IMPAC Dablin za Knjigu opsena, Pen/Fokner za prozu s romanom Muzika slučaja i nagradu Edgar u kategoriji misterije i kriminalističkih romana za Grad od stakla. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i nosilac francuske titule Vitez reda umetnosti i književnosti.
Osterova dela prevedena su na više od četrdeset jezika.
Živeo je u Bruklinu, u Njujorku.
