U Japanu Ikezavu smatraju vodećim piscem (kratkih) priča. Kada je za priču Nepomičan život 1987. godine dobio najveću književnu nagradu Japana, koja nosi ime slavnog Akutagave, bilo je jasno da su i čitaoci, i Ikezavine kolege pisci, ali i književna kritika, u njemu prepoznali novi, jasan, precizan i ozbiljan glas moderne japanske literature. A kada se zna koliko se u Japanu ceni kraća književna forma, onda ova kvalifikacija ima dodatnu težinu. Među onima koji se javno dive njegovom delu nalazi se i dobitnik Nobeove nagrade za književnost Kenzaburo Oe. Ikezavina proza u osnovi deluje minimalistički i smelo istraživački. Ali, iz takvog, po definiciji, odmaknutog položaja, sasvim u duhu najnovijih književnih stremljenja, on svoje junake i radnju, ponekad nenadanim obrtima suptilno smešta u (samo) posmatrajuće položaje. Tada gledamo slike upečatljivih likova koji, bilo da su usredsređeni na snimke planina, nebeskih tela, trešanja u cvatu, morske obale, oniričke pejzaže, ili uspomene, zaprepašćujuće jednostavno otkrivaju isti takav smisao života. Njegova proza sadrži i tradicionalne i moderne elemente pričanja i prikazivanja.
Knjiga priča Nepomični životi nazvana je po nagrađenoj priči Nepomičan život. Sastoji se od četiri (duže) priče, u Japanu svojevremeno objavljene u nekoliko različitih knjiga.
Nacuki Ikezava je rodjen 1945. godine na Hokaidu, na severu Japana. Upisao je fiziku na Univerzitetu Saitama, ali je napustio studije. Od 1975. do 1978. živeo je u Grčkoj. Početkom osamdesetih godina piše poeziju i eseje, prevodi dela savremenih američkih pisaca (Kurta Vonegata, Džeka Keruaka) i savremenu grčku poeziju na japanski.
Prvu novelu Stratosfera letnjeg jutra objavljuje 1984. i od tada piše samo prozu. Dobitnik je prestižne nagrade Akutagava 1988. godine (za pripovetku Nepomični život), nagrade Tanizaki 1993. godine (za roman Pad Masijasa Gilija), nagrade Jomijuri (za roman Srećan završetak), nagrade Janićiro Tanizaki i mnogih drugih važnih književnih nagrada.
Najvažniji romani: Srećan završetak, Sestrica sa cvećem, Vrli novi svet, Tiha zemlja. Titlovao je na japanski jezik filmove grčkog reditelja Tea Angelopulosa. Krajem 2002, uoči američke invazije, putovao je u Irak i nakon tog putovanja objavio svoje beleške o životu običnih Iračana pod nazivom Preko malenog mosta u Iraku.
Osim romana, u novije vreme često objavljuje kritičke eseje i veoma je aktivan javni govornik.
Trenutno živi u Francuskoj.
