Među pripadnicima srednje generacije iračkih prozaista, Abdusetar Nasir zauzima istaknuto i u mnogom pogledu posebno mesto. Od samog početka slovio je kao enfant terrible ne samo iračke već i šire arapske književne scene. Tri i po decenije sazrevanja na vetrovima teških iskušenja nisu ga promenile ni za dlaku: svojim pričama on i dalje uzburkava strasti publike, kritike i cenzure, jer drsko dira u sve što je zabranjeno.
Nasir je beskrajno daleko od verovanja u mit o istorijskoj veličini Arapa, ali kao literata nije mogao ostati neosetljiv za veličinu arapske klasične književne tradicije. On se rado oslanja na detalje iz klasičnih dela, ali je za njega to samo deo postupka. Ovo nije samo prva zbirka Nasirove proze u prevodu na srpski – sva je prilika da je to i prva zbirka Nasirovih priča uopšte na nekom stranom jeziku.
Iz pogovora
Ja kratka priča smo ljubavnici koji su jednim padobranom iskočili iz aviona u plamenu.
Abdusetar Nasir je rođen u Bagdadu 1947. godine. Ubraja se u vodeće arapske pisce kratke proze. Zbog jedne priče bio je 1975. uhapšen i mučen. Pušten je zahvaljujući angažovanju svetskog PEN-a, da bi s jednakom drskošću nastavio da dira u teme iz „zabranjenog trougla“ – politike, religije i seksa. Redovne rubrike u listovima i časopisima i brojne polemike koje je vodio donosile su mu popularnost, ali i česte pritiske i zabrane. Kada je 1999, po kazni, postavljen za državnog cenzora, emigrirao je u Jordan. Kasnije je dobio azil u Kanadi, gde je i preminuo 2013. godine. Deset godina pre smrti bio je kandidovan za nagradu „Sultan El Uvejs" koju zovu arapski Nobel
Objavio je preko šezdeset knjiga, među ostalim: Ptica istine, Bagdad (1974), Ljubav vatrenim hicima, Kairo (1985), Put u ljubav, Bagdad (1988), Iz koje sam zemlje, Bagdad (1999), Grabljivac, Bejrut (2000).
