Godina je 1989, svet se menja, Zid se ruši; tokom nekoliko burnih jesenjih dana pratimo Arvida Jansena, tridesetsedmogodišnjaka, pred razvodom. Njegova majka je saznala da je neizlečivo bolesna i iznenada odlazi u svoje rodno mesto u Danskoj, starim trajektom Holger Danac. Tamo ima neka nezavršena posla. Dva dana kasnije, Arvid kreće za njom. Smatra da mora.
U pokušajima da prebrodi sadašnjost, glavni junak se priseća vremena kada je kao mladi komunista napustio studije da bi postao fabrički radnik, kada je nežno zavoleo svoju buduću suprugu i kada su postali ljubavnici.
Dvostruki neodoljivi portret, majke i sina, roman čiji je naziv stih jedne Maove pesme, melanholično je, divno jesenje putovanje, savršeno od prvog slova do tačke na poslednjoj stranici. Slika složenog odnosa između dva glavna lika, iskrena i potresna, ali i prožeta razoružavajućim humorom, ispisana je poetičnim, jednostavnim jezikom u kojem je podjednako važno i izrečeno i odćutano. Petešun ima nepogrešiv osećaj za pripovedanje u kojem se sa dovoljno malih reči mogu iskazati velika osećanja. On piše dirljivo i privlačno o velikim egzistencijalnim pitanjima, dok nas snaga njegovog stila drži u nekoj nenametljivoj, a opet sveobuhvatnoj i trajnoj napetosti koja nema razrešenje i katarzu, već nama vlada i dugo posle zatvaranja korica ovog remek-dela.
„Neki pisci pišu kako njihovi čitaoci dišu. Petešun je jedan od takvih pisaca."
Nationen
Per Petešun je rođen 1952. u Oslu. Bibliotekar po obrazovanju, a sada profesionalni pisac, autor je više romana i zbirke refleksivnih i književnih eseja Månen over porten (Mesec nad kapijom). U književnom svetu debitovao je zbirkom kratkih priča Aske i munnen, sand i skoa (Pepeo u ustima, Pesak u cipelama). Roman Til Sibir (U Sibir) doneo je Petešunu nominacije za književnu nagradu Nordijskog saveta (Nordisk Råds litteraturpris) i za međunarodnu Impak Dablin nagradu za književnost. Za roman I kjølvannet (Odmah potom) dobio je nagradu Brage (Brageprisen) i nominovan je za nagradu britanskog lista Indipendent (Independent Foreign Fiction Prize). Svetski proboj napravio je 2003. godine romanom Idemo da krademo konje (Geopoetika, 2008), koji je preveden na 50 jezika, a za koji je dobio Nagradu norveških knjižara (Bokhandlerprisen), Nagradu norveških književnih kritičara (Kritikerprisen), nagradu britanskog lista Indipendent za najbolju knjigu strane proze, kao i Impak Dablin nagradu za književnost i to u konkurenciji sa imenima poput nobelovca Kucija, Kormaka Makartija, Salmana Ruždija i Džonatana Safrana Fora. Njujorški Tajms je taj roman uvrstio među pet najboljih knjiga u 2007, a američki časopisi Tajm magazin i Entertejnment vikli uvrstili su ga među prvih deset u istoj godini. Roman Kleta reko vremena (2008, Geopoetika 2009) doneo je Peru Petešunu nagradu Brage, nagradu Norveških književnih kritičara i književnu nagradu Nordijskog saveta. Petešun je bio počasni književnik Bergenskog međunarodnog festivala (Festspilldikter) u 2009. Za roman Odbijam (2012, Geopoetika 2013) Petešun je po treći put dobio Nagradu norveških knjižara. Dobitnik je nagrade Jildendal (Gyldendalprisen) za 2012, a zatim i književne nagrade Dublau (Doblougprisen) koju dodeljuje Švedska akademija, kao i godišnje nagrade izdavačke kuće Askehaug (Aschehoug) za 2016. godinu.
