U ovom romanu, snažnom i silnom kao i njegova prethodna dva Idemo da krademo konje i Kleta reko vremena, Per Petešun opisuje fragmente života nekoliko stanovnika jednog zabačenog norveškog mesta, pre svega dva dečaka, nerazdvojna, najbolja druga i sestre jednog od njih, od detinjstva do zrelog doba.
Kada su bili mali, Tomi i Jim su mislili da je imati dvoje roditelja nekakva vanredna pojava, bar kada to potraje duže vreme, ali kasnije su shvatili da je tako kod većine ostalih i to trajno. Jim je i dalje imao samo onog jednog roditelja, a Tomi nijednog.
Petešun pronalazi najbolnije tačke, ono neuhvatljivo, vrhunskim umećem održavajući nit pripovesti, uprkos naglim i iznenadnim smenama pripovedača, mesta i vremena. Nesvakidašnja je veština ovog pisca da piše o stvarima tako jednostavnim, a najtežim za opisivanje, o snazi i krhkosti veza između roditelja i dece, brata i sestre, dva prijatelja.
Mračna, potresna, nadahnuta priča o izdaji i odanosti, napuštanju i privrženosti, nasilništvu i otporu nasilju, sva je u obrisima i nagoveštajima, a opet tako snažna i duboka da čitaoca ostavlja bukvalno bez daha.
I kao što likovi odbijaju da budu ono što bi trebalo da su - Otac, Majka, Brat, Prijatelj - u punom značenju tih reči, tako i pisac odbija da nam ponudi dovršen, spakovan, dorečen tekst, ostavljajući nas u pretkatarzičnom stanju podrhtavanja nad njegovim jednostavnim, do perfekcije izbrušenim stilom, kojim otvara rane i poziva na preispitivanje snage i trajnosti svake veze koju smo izgradili u svojim životima.
Petešun se mora čitati… Ne odbijajte to nikad!
Per Petešun je rođen 1952. u Oslu. Bibliotekar po obrazovanju, a sada profesionalni pisac, autor je više romana i zbirke refleksivnih i književnih eseja Månen over porten (Mesec nad kapijom). U književnom svetu debitovao je zbirkom kratkih priča Aske i munnen, sand i skoa (Pepeo u ustima, Pesak u cipelama). Roman Til Sibir (U Sibir) doneo je Petešunu nominacije za književnu nagradu Nordijskog saveta (Nordisk Råds litteraturpris) i za međunarodnu Impak Dablin nagradu za književnost. Za roman I kjølvannet (Odmah potom) dobio je nagradu Brage (Brageprisen) i nominovan je za nagradu britanskog lista Indipendent (Independent Foreign Fiction Prize). Svetski proboj napravio je 2003. godine romanom Idemo da krademo konje (Geopoetika, 2008), koji je preveden na 50 jezika, a za koji je dobio Nagradu norveških knjižara (Bokhandlerprisen), Nagradu norveških književnih kritičara (Kritikerprisen), nagradu britanskog lista Indipendent za najbolju knjigu strane proze, kao i Impak Dablin nagradu za književnost i to u konkurenciji sa imenima poput nobelovca Kucija, Kormaka Makartija, Salmana Ruždija i Džonatana Safrana Fora. Njujorški Tajms je taj roman uvrstio među pet najboljih knjiga u 2007, a američki časopisi Tajm magazin i Entertejnment vikli uvrstili su ga među prvih deset u istoj godini. Roman Kleta reko vremena (2008, Geopoetika 2009) doneo je Peru Petešunu nagradu Brage, nagradu Norveških književnih kritičara i književnu nagradu Nordijskog saveta. Petešun je bio počasni književnik Bergenskog međunarodnog festivala (Festspilldikter) u 2009. Za roman Odbijam (2012, Geopoetika 2013) Petešun je po treći put dobio Nagradu norveških knjižara. Dobitnik je nagrade Jildendal (Gyldendalprisen) za 2012, a zatim i književne nagrade Dublau (Doblougprisen) koju dodeljuje Švedska akademija, kao i godišnje nagrade izdavačke kuće Askehaug (Aschehoug) za 2016. godinu.
