Kuvar
Šta mladi umetnik može da nauči od advertajzera, mašine, budale?
Boris Miljković
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 299
ISBN: 978-86-6145-140-9
Cena: Rasprodato
Nesvakidašnja i neobična knjiga, sa širokim zamahom, ali i pažljivo izmerenom pretencioznošću. Knjiga-varka: zamah joj je vidljiv kroz sveobuhvatnost pretočenu u svojevrsnu mini-istoriju vizuelnih umetnosti, dok joj je sam tekst oličenje širokih interesovanja autora. U njoj ćemo naći didaktičku, obrazovnu nit namenjenu mladim čitaocima (od studenata režije i komunikologije do onih koji proučavaju marketing i odnose sa javnošću) upućenu i studentima umetničkih fakulteta, pa čak i publici koja „samo“ voli knjige, uz to još i ilustrovane.
Koliko god Kuvar Borisa Miljkovića žanrovski, na prvi pogled, zbunjivao, on je putokaz ka svim vrstama kreativnog i kreativnog u svemu. Ipak, knjiga se drži jednog pravca: ona želi da pokaže proces i meandre poruke koja se stvaralačkim činom, od reklame do jela, šalje tzv. konzumentu. Taj put ispričan je i stručnim i književnim, rasterećenim i duhovitim jezikom. I (samo) ironijom. Sazdan je i od strogosti u zahtevima šefa (tima i kuvara – svejedno) prema učenicima; od zakonitosti struke; putopisnih niti; intimnih ispovesti; hedonizma i umetnosti kuvanja.
Ovo svojevrsno slavljenje hrane samo je srećno izabrana prečica ka zapravo jednoj ozbiljnoj knjizi. Autor je kao hrabri i nekonvencionalni režiser preuzeo rizik spravljanja ručka od skoro nepostojeće recepture u književnom stvaralaštvu: režirao je sopstvenu knjigu na samim njenim stranicama. Dakle, Kuvar je sačinjen, kako i autor sam kaže, od „kuhinje, hrane, strasti, erotike“.
Vladislav Bajac
Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne industrije i Utopija, koje se bave ličnim čitanjem jugoslovenske likovne umetnosti i kreativnih veština druge polovine 20. veka, u produkciji RTS-a. Njegovi video-radovi predstavljeni su na izložbama u Muzeju savremene umetnosti u Hjustonu. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova video-instalacija Medijska opera. Režirao je pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Ateljeu 212, i radio je video-instalacije za predstave Dejana Mijača. Napisao je četiri knjige kratkih priča i novela koje su objavile izdavačke kuće Geopoetika i Samizdat B92, a za roman Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002) dobio je Nagradu „Isidora Sekulić". Roman Jugosloveni (Geopoetika, 2020) bio je u užem izboru za Ninovu nagradu 2021. godine. Radi kao kreativni direktor na RTS-u i predaje na Univerzitetu u Novom Sadu. Realizovao je 2020. godine dugometražni film Povratak kući, Marina Abramović i njena deca, koji se prikazuje na velikim svetskim festivalima dokumentarnog filma.