U Americi su Parove Džona Apdajka nazvali vremenskom kapsulom (zbog mnoštva istorijskih događaja smeštenih u pozadinu priče). Miljkovićev roman mogao bi se slično odrediti, jer su i u njemu lične sudbine neodvojive od epohe u kojoj se priča odvija.
Duboka nostalgija stiže do dna, ali tamo i dalje kopa: kroz slike uspona i pada istočnoevropskog komunizma, ovaj besprekorno napisan roman traži i odslikava skrivenu seksualnu revoluciju koja se odigrala na krilima ideološke euforije.
Uspon i pad, ti obavezni pojmovi iz seksualnog rečnika, imaju svoje važno značenje i u politici. To pisac ove knjige vidi i zna i vešto koristi.
I sam prisutan na slikama epohe, odmah uz glavne junake, on svoje stanje naziva zatočeništvom u fotografiji. Odatle nam se javlja i zanimljivo priča kako je stvarno bilo.
Ovaj roman-esej počinje i završava se dilemom o kojoj naučnici i dalje raspravljaju – jedni tvrde da život, kao takav, ima budućnost, a drugi opet kažu da, ako je ima, a verovatno je ima, onda i smrt ima budućnost, svetlu i doživotnu.
Pisac ove zabavne i neodoljive knjige priključuje se pomenutoj naučnoj diskusiji pitanjem: – Ima li naših tragova u budućnosti, tamo gde još nismo stigli? Šta ako je naša slika tj. slika o nama dospela pre nas u ta daleka prostranstva, pobegla odavde brzinom svetlosti i tamo se smestila i spojila sa nekim drugim slikama? Šta onda?
Ovaj pripovedački esej je aplikacija koja omogućava čitaocu da, pošto je instalira u sopstvenoj glavi i prateći detaljno opisana uputstva, iskoristi sopstvene fotografije kao svedočanstvo o istoriji i svetu oko sebe.
Miloš Radović, reditelj
Boris Miljković je diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom 80-ih bio je autor niza televizijskih emisija i filmova. Niko kao ja, Rokenroler, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović – komedija umetnika, samo su neki od naslova. Autor je dokumentarnog narativa Put u budućnost, Umetnost buke, Kreativne industrije i Utopija, koje se bave ličnim čitanjem jugoslovenske likovne umetnosti i kreativnih veština druge polovine 20. veka, u produkciji RTS-a. Njegovi video-radovi predstavljeni su na izložbama u Muzeju savremene umetnosti u Hjustonu. Na Sorboni je krajem 2000. i početkom 2001. godine bila postavljena njegova video-instalacija Medijska opera. Režirao je pozorišne predstave u Narodnom pozorištu i Ateljeu 212, i radio je video-instalacije za predstave Dejana Mijača. Napisao je četiri knjige kratkih priča i novela koje su objavile izdavačke kuće Geopoetika i Samizdat B92, a za roman Čaj na Zamaleku (Geopoetika, 2002) dobio je Nagradu „Isidora Sekulić". Roman Jugosloveni (Geopoetika, 2020) bio je u užem izboru za Ninovu nagradu 2021. godine. Radi kao kreativni direktor na RTS-u i predaje na Univerzitetu u Novom Sadu. Realizovao je 2020. godine dugometražni film Povratak kući, Marina Abramović i njena deca, koji se prikazuje na velikim svetskim festivalima dokumentarnog filma.
