U šumi na obali reke Lućing, kojom suvereno vlada bivši partizan Stari Ding, u vreme Kulturne revolucije, odvija se priča o izdaji, političkim spletkama, strastima i požudi. Šuma obiluje pečurkama koje pomažu mesnom stanovništvu da preživi teške revolucionarne godine, ali neke od njih mogu da izazovu halucinacije, a one najotrovnije u rukama zlonamernika i očajnika postaju smrtonosno oružje. Kao vrsni poznavalac pečuraka, nepismeni Stari Ding pretače svoje opservacije o šumskim gljivama u životnu filozofiju, pa pečurke dobijaju simbolička značenja pomoću kojih samouki mislilac tumači stvarnost i zakonitosti ljudskog postojanja.
Poigravajući se slojevima književnog jezika starim nekoliko hiljada godina, pisac Džang Vej vešto suprotstavlja moć mašte i pisane reči lošoj fikciji političke propagande koja je nekoliko decenija prošlog veka u Kini bila osnovno merilo književnog izražavanja. Sedam vrsta pečuraka predstavlja veštu književnu dekonstrukciju dogmatskog jezičkog izraza i mitotvorstva maoističke epohe, jer Džang Vej na satiričan način iznosi na videlo zloupotrebu jezika, do danas svojstvenu vlastodršcima i svima onima koji žele da se dokopaju političke moći.
Zoran Skrobanović
Džang Vej (rođen 1956) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca. Slavu je stekao još osamdesetih godina prošlog veka nizom značajnih romana i novela (Stari brod, Jesenji gnev). U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane „književnosti potrage za korenima“, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja.
Svoj književni uticaj potvrdio je i u narednim decenijama (Septembarska priča, Sedam vrsta pečuraka, Baihuj), a 2011. godine, za roman Na visoravni, dobio je prestižnu književnu nagradu „Mao Dun“. Većina Džang Vejovih dela radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung, pa se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj rekonstrukcije predanja, tradicije i istorije sopstvenog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima
