Rečnik mesta Maćao je po izboru Azijskog nedeljnika uvršten među sto najznačajnijih kineskih romana dvadesetog veka! Han Šaogung nas upoznaje s logosom cele jedne zajednice, ali i sopstvenim sećanjima na vreme provedeno u zabačenom selu na jugu provincije Hunan tokom Kulturne revolucije. Čudesna raznolikost tema i interesovanja autora otelotvorena je u rečničkoj strukturi dela, a u književno-istorijskom kontekstu, ovaj roman je moguće tumačiti kao stvaralački odgovor na jezik, retoriku i dogmatski pristup književnosti koji je dugo predstavljao jedini vid literarnog ispoljavanja u maoističkoj Kini.
U nekoliko kritičkih tekstova Han Šaogung je bio optužen da je prisvojio koncept Hazarskog rečnika Milorada Pavića koji je na kineski jezik preveden 1994. godine. (Rečnik mesta Maćao je napisan 1995. godine, a objavljen godinu dana kasnije.) Niz kineskih pisaca stao je na Hanovu stranu i, posle žestoke debate koja je trajala godinama, 1999. godine, nadležni sud je doneo presudu u korist Han Šaogunga i naložio kritičarima i književnim časopisima da autoru plate odštetu zbog klevete i neutemeljenih optužbi koje su narušile njegov stvaralački ugled.
Zoran Skrobanović, Iz Rečnika prevodioca
„Autor izvanredno i majstorski do detalja oslikava intrigantnu i zabavnu sliku sudara marksizma sa ušančenim seoskim verovanjima pokazujući kako tradicionalna Kina koegzistira sa modernošću. Knjiga je puna čudnovatih, obmanjujućih, tragičnih likova i scena tako realističnih da ih možete dodirnuti. Ovo je jedan inteligentan, zabavan, pametan, fascinantan i odlično napisan pogled na Kinu koju većina nas nikada nije videla ili je nije prepoznala kada ju je videla."
Asian Review of Books
Čovek je jezička životinja, ali ljudima je, u stvari, veoma teško da govore...
Reči su živa bića. Razmnožavaju se, neprestano se menjaju, spajaju i razdvajaju po svojoj volji, zaplove i odlutaju daleko od obale, sele se i stupaju u veze, razbolevaju se i prenose, poseduju sopstvenu ćud i osećanja, napreduju, propadaju i umiru. U zavisnosti od stvarnih utvrđenih okolnosti, kratkovečne su ili dugovečne.
Dugo već hvatam i zatvaram takve reči u svoju beležnicu. Pomno ih proučavam i ispitujem poput detektiva, trudeći se da otkrijem priče skrivene u njihovoj pozadini. Tako je nastala ova knjiga.
Han Šaogung, Iz Pogovora
„Rečnik mesta Maćao je divan, višeslojan roman napisan kao niz defi nicija koje dosežu veliku dubinu."
Times Literary Supplement
Han Šaogung (韩少功) rođen je 1953. godine u Čangšau, provincija Hunan. Za vreme Kulturne revolucije, kao i mnogi njegovi vršnjaci, poslat je na višegodišnje seosko prevaspitavanje. Osamdesetih godina prošlog veka objavljuje zapažene novele, kratke priče i članke, pa postaje jedno od vodećih imena u avangardnom književnom pokretu poznatom kao „književnost potrage za korenom". Ipak, za razliku od ostalih stvaralaca koji su u svojoj „potrazi za korenom" uglavnom negovali realistički pristup književnosti, Han se okreće smelim književnim eksperimentima koji će posebno doći do izražaja u njegovim kasnije objavljenim romanima kao što su Rečnik mesta Maćao (1996) i Nagoveštaji (2002). Rečnik mesta Maćao je po izboru Azijskog nedeljnika uvršten među sto najznačajnijih kineskih romana dvadesetog veka, a 2011. godine nagrađen je Njumenovom nagradom za kinesku književnost. Han Šaogung je za svoja dela dobio mnoštvo važnih domaćih i stranih nagrada, a 2002. godine dodeljen mu je orden Viteza reda umetnosti i književnosti Republike Francuske. Dosad nijedan roman Hana Šaogunga nije preveden na srpski jezik, pa prevod Rečnika mesta Maćao predstavlja pionirski poduhvat Geopoetike koji srpsku publiku upoznaje sa stvaralaštvom važnog kineskog pisca.
