Glavni lik ovog čudesno i očaravajuće napisanog romana Justejna Gordera jeste čovek koji još od detinjstva živi odvojen od stvarnosti. Zahvaljujući svom ogromnom talentu za izmišljanje priča, on živi od toga što piscima prodaje ideje. Neobičan, duhovit, provokativan roman sa elementima detektivskog zapleta, u kojem Justejn Gorder sučeljava fikciju i realnost, maestralno povezujući delove izmišljenih priča i ono što se glavnom junaku zaista dešava. Kći direktora cirkusa nudi i odgovor na pitanje zašto se i kako pisac odlučuje da piše.
Koncepcija ovog romana, briljantna ideja, neobičan stil i bogatstvo jezika samo još jednom potvrdjuju da je Justejn Gorder s pravom jedan od najvećih savremenih pisaca.
Justejn Gorder je rođen 1952. godine u Norveškoj. Njegovo najpoznatije delo, roman o istoriji filozofije Sofijin svet, prevedeno je na preko četrdeset jezika, a štampano je preko 30 miliona primeraka širom sveta. Sa suprugom Siri Danevig ustanovio je Nagradu Sofija, koja se od 1997. godinama dodeljivala insitucijama ili pojedincima koji daju značajan doprinos očuvanju životne sredine i održivog razvoja i ulažu napore u podizanje svesti i ostvarivanje alternativa savremenom razvoju ljudskog društva. Živi u Oslu.
Do sada je objavio: Dijagnoza i druge novele (1986), Deca iz Sukharatija (1987), Žablji zamak (1988), Misterija pasijansa (1990), Sofijin svet, Roman o istoriji filozofije (1991), Božićna misterija (1992), U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci (1993), Magična biblioteka Bibi Boken (Zajedno sa Klausom Hagerupom, 1993), Halo?-Ima li koga ovde? (1996), Vita brevis (1996), Maja (1999), Kći direktora cirkusa (2002), Devojka sa pomorandžama (2004), Šah-mat (2006), Žuti patuljci (2006), Zamak u Pirinejima (2008), Lutkar (2016), Baš kako treba (2018).
