Putnik, to je onaj koji se vraća u tačku iz koje je krenuo na put, neko čije je kretanje opisalo krug. Da bi se taj krug opisao, bilo je potrebno vreme. S tim što je taj zamišljeni krug, sa svim tačkama koje je putnik posetio, postojao u svakom trenutku puta…
Šta je bilo to putovanje, i koji su mu bili motivi?
Slike dalekih zatravljenih ravnica: grupa konjanika koji nemo promahuju dok se nad njima lepršaju zastave, ogromnih saonica za travu (kasnije sam saznao da se zovu trenice) koje nose cele kuće po dolinama koje podsećaju na dno okeana sa stenjem nasumice razbacanim po horizontu, klanaca u kojima su sakriveni čitavi gradovi, tajanstvenih stubova po kojima su ispisane istorije nestalih naroda; sve to sam počeo da sanjam pre više od dvadeset godina.
Vladan Matić (Beograd, 1959) objavljuje od 1976. prozne tekstove u književnoj periodici. Do sada je objavio knjigu proze Nebitna sećanja (1995) i zbirku priča Filmovi koje sam gledao (1996). Godine 1999. izašle su Mape, u kojima su uključene sledeće knjige: Istorija putopisa, Časovnik za Mars i Poslednja soba. Godine 2001. izlazi Album (Geopoetika), a 2003. Šesta klima: Beleške o putovanju po Mongoliji (Geopoetika).
