Vesti

Promocija Geopoetikine Srpske proze u prevodu na Univerzitetu Vašington, SAD

05.08.2021.

Dvanaest do sada objavljenih knjiga na engleskom jeziku iz edicije Srpska proza u prevodu izdavačke kuće Geopoetika predstavljene su u sredu, 16. novembra, u Dvorani „Alen“ istoimene biblioteke Univerziteta Vašington u Sijetlu u Sjedinjenim Američkim Državama. Promociju su organizovali Odsek za anglistiku i Odsek za slavistiku pod nazivom „Srpska proza u prevodu i Preko nje“, a bila je namenjena studentima i bivšim, svršenim studentima ovog univerziteta, kao i široj publici. Prezentaciju je podržao i program pod nazivom „Uporedna istorija ideja“. O ovoj ediciji govorili su profesori Norman Veker i Zorica Veker, kao i pokretač ove edicije i direktor Geopoetike Vladislav Bajac koji je u program bio uključen tonom i slikom iz Beograda. On je odgovarao na postavljena pitanja, a potom su se i čitali delovi pojedinih knjiga. Tekstove je pratilo vizuelno prikazivanje slajdova Dunava, njegovih mostova i mnogo čega drugog iz regiona. Promocija je trajala dva sata. Profesor Norman Veker je za srpske medije svoje utiske o ovom događaju izneo u nekoliko rečenica: „Tvrdio sam da ova edicija kao celina sama po sebi predstavlja priličnu širinu i ambiciju, jednu vrstu zamišljene književne zajednice koja je uključenija, raznovrsnija i većeg povratnog dejstva od većine kategorija pomoću kojih veći deo javnosti danas razmišlja o sopstvenom nasleđu. Veoma smo zadovoljni prilikom koju smo iskoristili i uvereni smo da će ona voditi i do drugih prilika. Predavaćemo sve više o ovim knjigama“. Inače, nekolicina knjiga iz Srpske proze u prevodu već se od septembra prošle godine, kao i od ovog semestra, predaje i izučava na Vašingtonskom univerzitetu.

Tri naša pisca u trci za IMPAK

05.08.2021.

      Tri knjige Geopoetike na engleskom jeziku iz edicije Srpska proza u prevodu u širem su izboru za jednu od najvažnijih književnih nagrada na svetu. Nakon predselekcije prvostepenog žirija, od velikog broja predloženih knjiga, izabrano je 147 knjige, među kojima su i Ruski prozor Dragana Velikića, Konstantinovo raskršće Dejana Stojiljkovića (obe u prevodu Rendala Mejdžora) i Kaja, Beograd i dobri Amerikanac Mirjane Đurđević (u prevodu Alis Kopl Tošić).      Žiri Međunarodne književne nagrade IMPAK Dablin obelodanio je naslove 147 knjiga iz celog sveta koje su nominovane za ovu prestižnu nagradu. Ona je poznata po tome što je najveća nagrada po broju autora i knjiga koji se nađu u njenoj predselekciji: konkurišu sve knjige sa svih kontinenata koje su napisane na engleskom jeziku, kao i sve knjige sa svih drugih jezika sveta koje su prevedene na engleski. Ona je i najdemokratskija jer predloge šalju biblioteke iz celog sveta. Po iznosu novca koji nagrađeni dobija, ova nagrada Gradskog veća Dablina je takođe u svetskom vrhu: autor sa engleskog jezičkog područja dobija sto hiljada funti, dok od ukupne sume eventualnog dobitnika iz nekog drugog jezika četvrtina novca ide prevodiocu knjige.      Od 147 knjiga na listi samo je 31 iz svih drugih jezika sveta, a od tog broja tri naslova stižu iz Srbije. Edicija Srpska proza u prevodu (Serbian Prose in Translation –SPiT) sada već drugu godinu za redom doživljava isti uspeh sa ovom nominacijom: na prošlogodišnjoj listi u konkurenciji sa najboljim naslovima i autorima sveta našle su se knjige Komo Srđana Valjarevića, Preljubnici Vide Ognjenović i Hamam Balkanija Vladislava Bajca.      Inače, na ovogodišnjoj listi nominovanih nalazi se i šest knjiga stranih autora koje je Geopoetika nedavno objavila u prevodu na srpski jezik: Sanset Park Pola Ostera, Tačka Omega Don DeLila, Pohođenje Dženi Erpenbek, Beatriče i Vergilije Jana Martela, Kleta reko vremena Pera Petešuna i Privatni život drveća Alehandra Sambre.

Zoranu Petroviću nagrada "Miloš Crnjanski"

21.09.2021.

Kragujevačkom pesniku i publicisti, Zoranu Petroviću, dodeljena je nagrada „Miloš Crnjanski“ za 2009/2011. godinu, koju dodeljuje istoimena zadužbina, za roman „Kamen blizanac“ u izdanju Geopoetike. Ovo priznanje se dodeljuje bijenalno za najbolju prvu knjigu piscu iz svih oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (poezija, roman, pripovetka, esej, drama).Geopoetika je za ovogodišnji Sajam knjiga objavila i novi roman Zorana Petrovića, „Ugarak“, a autor će potpisivati knjige u petak, 28. oktobra, od 16:30 do 17:30 na štandu Geopoetike. Podsećamo vas da je nagradu „Miloš Crnjanski“ 2002. godine dobila Ivana Stefanović za jedan od najlepših domaćih putopisa, „Put za Damask“ (Geopoetika, 2002), a Zvonka Gazivoda 2005. godine za prvu knjigu proze, „Delfini na helijumu“ (Geopoetika, 2004).

Predavanje o esejima Orhana Pamuka

05.08.2021.

U sredu, 26.10.2011, od 15:30 do 17h u sali Slobodan Selenić, dr Mirjana Marinković, docent na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, održaće predavanje o esejima Orhana Pamuka. Deo tih tekstova, jednog od najznačajnijih turskih romansijera, o kojima će biti reč, ekskluzivno će se pojaviti u izdanju Geopoetike na ovogodišnjem Sajmu pod nazivom „Druge boje“.

Pisac Geopoetike otvara Sajam

21.09.2021.

Mija Koto, pisac iz Mozambika i jedan od najistaknutijih autora koji stvara na portugalskom jeziku, otvara ovogodišnji 56. Međunarodni beogradski sajam knjiga u nedelju, 23. oktobra, u 18 časova. Geopoetika, ekskluzivni izdavač tog pisca, objavljuje baš za Sajam njegov prvi roman na srpskom jeziku „Reka zvana vreme, kuća zvana zemlja“ u prevodu Jasmine Nešković. Posetioci će imati priliku i da se susretnu sa autorom koji će potpisivati knjige na štandu Geopoetike u Areni hale 1 u ponedeljak, 24. oktobra od 18:30 časova.

Tri pisca, gosti na štandu Geopoetike

05.08.2021.

U petak, 28. oktobra,  Zoran Petrović, Muharem Bazdulj i Dejan Tiago Stanković potpisivaće knjige na štandu Geopoetike u Areni hale 1. Zoran Petrović, autor romana Ugarak i Kamen blizanac potpisuje knjige od 16:30 do 17:30, Muharem Bazdulj, autor romana April na Vlašiću, od 17:30 do 18:30, a Dejan Tiago Stanković, autor zbirke priča Odakle sam bila, više nisam od 18:30 do 19:30.

Knjiga Džulijana Barnsa, dobitnika Bukera, do kraja godine na srpskom jeziku

21.09.2021.

Britanski pisac Džulijan Barns dobitnik je jedne od najprestižnijih nagrada za književnost, Man-Buker, za 2011. Jednoglasnom odlukom žirija nagrađen je za svoj najnoviji roman „The Sense of Ending“ koji će Geopoetika, inače ekskluzivni izdavač Džulijana Barnsa za teritoriju Srbije, objaviti do kraja ove godine u prevodu Zorana Paunovića. Predsedavajuća žirija, dama Stela Rimington, izjavila je da Barnsov roman pripada klasici engleske književnosti i pohvalila je Barnsovo pripovedačko umeće, kao i suptilan zaplet, ističući da svakim čitanjem otkriva nova i dublja značenja.

Književno veče o trilogiji „1Q84“ Harukija Murakamija

05.08.2021.

U utorak, 18. oktobra 2011, u 20h u Parobrodu (Kapetan Mišina 6a) održaće se književno veče posvećeno svetskom bestseleru Harukija Murakamija, trotomnom „1Q84“ (Geopoetika, 2011).  U razgovoru će učestvovati Jasna Novakov Sibinović, izvršni urednik Geopoetike i Katarina Lazić, urednik književnog programa Parobroda. Ulaz slobodan. Uz pripovedački vešto vođen trilerski prosede u kojem se dalje razotkrivaju sudbine glavnih junaka, treći tom samo potvrđuje ono što je kritika pisala o prva dva toma - da je roman 1Q84 neophodan za razumevanje 21. veka jer obrađuje sve najvažnije teme i probleme modernog čoveka u večitoj trci sa vremenom .

Autor "Gomore" dobitnik PEN/Pinter nagrade za hrabrost

05.08.2021.

Italijanski pisac Roberto Savijano, koji zbog svog bestselera „Gomora“ (Geopoetika, 2007) o napolitanskoj mafiji živi na nepoznatoj adresi pod stalnom policijskom pratnjom, ovogodišnji je dobitnik međunarodne književne PEN/Pinter nagrade za hrabrost. „Gomora“  je njegova prva knjiga po kojoj je potom snimljen i film.

Treći tom "1Q84" Harukija Murakamija

05.08.2021.

I treći, završni tom romana 1Q84 Harukija Murakamija, kao i prethodna dva, Geopoetika je objavila u srpskom prevodu pre engleskog, francuskog, nemačkog, španskog, italijanskog... Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti. Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima…