Istorija ljubavnica
Elizabet Abot
Prevele s engleskog Zia Gluhbegović, Nataša Karanfilović, Milana Todoreskov, Bojana Vujin
Godina izdanja: 2006
Format (cm):
Broj Strana: 491
ISBN:
Cena: Rasprodato
Raskošno putovanje kroz vreme i prostor, od antike do današnjih dana i od Dalekog istoka do Južne Amerike. Vodiči na ovom putovanju su zapravo likovi sedamdesetak ljubavnica koje nam svaka ponaosob, kroz reči Elizabet Abot, pričaju priče iz svojih ličnih zbirki sastavljenih od njihovih hiljadu i jedne noći.
Postoji li definicija ljubavnice? Izdržavana žena? Konkubina? Žena iz harema? Naložnica? Druga žena? Ili, kako E. Abot predlaže, „žena koja je dobrovoljno ili prisilno u relativno dužoj seksualnoj vezi sa čovekom za koga nije udata“. No, važnije od preciznosti definicija jeste mogućnost da se pomoću ove naučne studije, pisane razumljivim jezikom, uz znatiželju kojoj se teško može odoleti, sazna gorka i slatka pozadina ovog pojma. Recimo, zašto neke žene postaju ljubavnice, i kako to izgleda kada je privatni život ponekad i tajni život?U plodnom spoju istorije, proučavanja ličnosti i kulture, Istorija ljubavnica slika istančan portret žena koje su – igrom slučaja, prisilom ili po sopstvenom izboru – preuzimale ovu složenu ulogu. Od kineskih konkubina i evropskih kraljevskih ljubavnica do mafijaških ženskih i trofejnih lutaka, Elizabet Abot oštroumno ispituje motive i ponašanje nekih od najozloglašenijih i najfascinantnijih žena u istoriji. Među njima su (Sulejmanova) Rokselana, Pokahontas, Madam de Pompadur, Hana Arent, Eva Braun, Glorija Svanson, Marija Kalas, Merilin Monro, Kamila Parker-Bouls…
„Knjiga koju ne možete ispustiti iz ruku, koja vrvi od zabavnih anegdota i sočnih detalja.“
Toronto Star
„Elizabet Abot je jedna od najuvaženijih kanadskih spisateljica van žanra umetničke proze.“
The Gazette (Montreal)
Elizabet Abot je profesorka istorije, sa doktoratom iz istorije devetnaestog veka, na koledžu Triniti Univerziteta u Torontu, gde je od 1991. do 2004. bila dekan za pitanja studentkinja. Preko deset godina radi kao novinarka i spisateljica i posebno je zanimaju društvena istorija i zaštita životne sredine. Potpredsednica je Istorijskog društva Riversajd. Bila je glavna i odgovorna urednica knjige Chronicle of Canada, ilustrovane istorije Kanade koja je postala bestseler.
Autorka je brojnih knjiga, od kojih su neke objavljene na srpskom jeziku.