Često sam se bavio takozvanim teškim temama, temama koje se povezuju sa bukom, nemirom i grandioznom bedom Velike istorije.
No ja sam se oduvek zanimao i za njenu suprotnost, tihi hod Male istorije, s njenim sporim menama, koje mogu da u našem životu ostave daleko veći trag nego Velika istorija i njena neretko površna dramatičnost. Pa ipak, tvrdim da je suprotstavljanje te dve istorije pogrešno. Bar u tom smislu da jedna isključuje drugu. Mi se formiramo kao ljudi u ukrštanju njih dveju.
Dakle, iako mnogo toga u ovoj zbirci eseja govori o bagatelama u uobičajenom smislu te reči, dakle o „sitnicama", istorija je kao nauka tokom poslednjih desetleća pokazala da su beznačajnosti retko baš to. Jer svet se ukazuje i u malim stvarima, u onim pojavama na koje smo se u toj meri navikli da su postale nevidljive ili postigle onaj poseban tip nevidljivosti koji izrasta iz nedostatka razmišljanja ili sumnje.
Peter Englund, Iz Predgovora srpskom izdanju
Peter Englund, istoričar i pisac, profesor na Univerzitetu u Upsali do 2001, a do 2006. profesor na Institutu za dramu u Stokholmu, član Švedske akademije od 2002. godine, rođen je 1957. u Bodenu, na krajnjem severu Švedske. Studirao je arheologiju, filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Upsali. Doktorirao je 1989. godine s radom „Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba ’Švedskog carstva’“, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta.
Uža Englundova specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Njegove sledeće knjige su Poltava (1988), Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), Lepota i tuga bitke, Intimna istorija Prvog svetskog rata (2008, Geopoetika, 2014), Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003), Male istorije (Geopoetika, 2009), Nedeljni put (2020), Snovi svirepih noći, Novembar 1942. Intimna istorija prekretnice Drugog svetskog rata u 360 kratkih poglavlja (2022, Geopoetika 2024).
Pisao je i scenarija za televizijske serije, a objavio je i kratki roman Grmeću (2005) čija je radnja smeštena u 1706. godinu. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta.
Dela Petera Englunda prevedena su na više od 20 jezika.
