Vesna Goldsvorti eksplicitno uzima za model Velikog Getsbija, i njen roman će, kao i original, sigurno definisati jedno društvo u određenom istorijskom trenutku: London danas, dok se živo meso grada pretvara u neživo zlato strahotnim Midinim dodirom nekontrolisanog međunarodnog bogatstva. Od ovog surovog sveta ona stvara, kao i Ficdžerald, priču o pikantnoj korupciji nevinosti, i to radi sa toliko neusiljenog stila i narativne elegancije da vas nezaustavljivo vodi napred, kao da je reč o najukusnijem jelu, od jednog do drugog savršenog zalogaja koji se topi u ustima.
Majkl Frejn, književnik i dramski pisac
Zabavan i dirljiv, ironičan i ozbiljan, Gorski je istovremeno i književni omaž i delo visoko originalne imaginacije. Vesna Goldsvorti briljantno piše o novcu, odeći, romantičnoj ljubavi i dekadentnom seksu – ali i o različitim modelima emigracije. Jeu d’esprit sa podjednako mnogo srca i uma.
Eva Hofman, književnica
Očaravajuća knjiga... Sa mnogo duha i poetske snage, Vesna Goldsvorti piše o našoj opsednutosti novcem, glamurom, provodom i seksom, ali na kraju nam pruža nezaboravnu ljubavnu elegiju.
Sofka Zinovjev, književnica
Evo konačno i Getsbija za današnji London – sveti grad ruskih superbogataša. U svom prelepo napisanom i zločesto maštovitom romanu, koji je naizmenično nezaboravno tužan i vrlo, vrlo duhovit, Vesna Goldsvorti evocira usamljenost koja ide uz iznenadno i ogromno bogatstvo, kada se nađe u rukama muškaraca i žena koji ne potiču iz krugova naviklih na privilegije. Gorski istovremeno nudi i prebogatu satiru na jata parazita koja prate milijardere i lucidnu panoramu Kensingtona i Čelzija u trenutku kada se novi novac preliva preko starog dostojanstva.
Nil Ašerson, istoričar
Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji. Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998, Geopoetika, 2000), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005, Geopoetika, 2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015, Geopoetika, 2015) i Gospodin Ka (2018, prvo izdanje na srpskom, Geopoetika 2017). Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. Solunski anđeo, dobitnik nagrade „Robert Krošou", bio je knjiga godine londonskog Tajmsa. Černobiljske jagode su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman Gorski, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis. Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje njujorškog Tajmsa.
