Oštrom vrcavošću i nežnom preciznošću Vesna Goldsvorti rašiva neuspehe porodice i države. Gvozdena zavesa je vispreno i elegantno ispisana ljudska drama koja preispituje mitove koje sebi prepričavamo.
Prebeg privilegovane „crvene princeze“, iz jedne od zemalja „istočno od linije koja vodi od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu“, osamdesetih godina prošlog veka, izazvan je ljubavlju začetom u socijalističkom okruženju. Ali ovoj ljubavi prelazak iz neograničenog luksuza i ograničene slobode, u život u ograničenom bogatstvu i neograničenoj slobodi, menja sudbinu. Hladni rat odražava se u svemu; od različitosti država i politike do pojedinaca i njihovih privatnih života.
„Divan, savršeno zamišljen roman – pun prekrasnih spletki i uvrnutih spoznaja o ljudskoj nevolji i njenim jedinstvenim razapetostima.“
Vilijam Bojd
„Majstorski roman Vesne Goldsvorti preispituje same pojmove karaktera, priče i vere… Ona je ujedno najnepristrasniji i najnežniji posmatrač, odvažni dramatičar i suptilni humorista; napisala je knjigu prepunu čeličnosti i samilosti koja je čini bleštavo posebnom.“
Rejčel Kask
„Izvanredno prizivanje dva široko suprotstavljena sveta… Preciznost njenog isijavajuće raskošnog naturalizma priči gotovo da daje snagu snoviđenja.“
Majkl Frejn
„Ovo je jedna od najboljih knjiga koje sam pročitala u 21. veku: roman o strasti i nepoverenju u braku osuđenom politikom, napisan dosetljivo, pod snažnim naponom, pun neizvesnosti.“
Amanda Krejg
„Otmeno i sa dozom opraštanja, Vesna Goldsvorti izvodi bolnu, ali razveseljavajuću analizu mitova po kojima danas živimo.“
Nensi K. Miler
Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji. Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998, Geopoetika, 2000), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005, Geopoetika, 2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015, Geopoetika, 2015) i Gospodin Ka (2018, prvo izdanje na srpskom, Geopoetika 2017). Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. Solunski anđeo, dobitnik nagrade „Robert Krošou", bio je knjiga godine londonskog Tajmsa. Černobiljske jagode su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman Gorski, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis. Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje njujorškog Tajmsa.
