Izmišljanje Ruritanije
Imperijalizam mašte
Vesna Goldsvorti
Preveli s engleskog Vladimir Ignjatović i Srđan Simonović
Godina izdanja: 2000
Format (cm): 24
Broj Strana: 289
ISBN: 978-86-6145-389-2
Cena: 1100 din
-20
%: 880 din
„Ova knjiga razmatra kako se Balkan gleda spolja. Ona ispituje proces kojim je odredljivi balkanski identitet postepeno izranjao u delima engleske književnosti u devetnaestom veku i učvrstio se tokom proteklih stotinu godina. U ovom kontekstu, usredsređivanje na britanske spise naročito je plodotvorno... Britanija je, može se reći, udaljena upravo koliko treba. Balkan je dovoljno blizu da bi ostao u vidokrugu, a ipak je dovoljno daleko da bi bio srazmerno oslobođen tradicionalnih prijateljstava i istorijskih savezništava koja neretko podstiču posebne interese drugih evropskih sila vezane za ovo područje. A što je još važnije, slike koje su stvorene u britanskoj prozi, a koje je zatim preoblikovala i emitovala britanska i američka industrija kroz bezbrojne filmove i televizijske programe, rasejane su po svetu u do sada nezabeleženom i nenadmašenom stepenu.“
Vesna Goldsvorti
Knjiga Vesne Goldsvorti dokazuje detaljnom analizom vrlo obimne beletrističke, dnevničke i putopisne građe da je britanska književnost devetnaestog veka odigrala presudnu ulogu u stvaranju slike „Divljeg istoka Evrope“ na engleskom govornom području, što se vrlo brzo proširilo na čitavu Zapadnu Evropu i ceo američki kontinent. Ušavši u detaljnu i iscrpnu analizu brojnih pisaca (među kojima su Lord Bajron, Šeli, Agata Kristi, Rebeka Vest, Džordž Bernard Šo, Grejam Grin), velikih filmskih ostvarenja, dnevnika britanskih diplomata i političara, pa sve do novinskih izveštaja s ratišta u Bosni i Hrvatskoj, precizno i detaljno pokazuje kako se iskrivljena slika Balkana razvijala u očima zapadnjaka od pripovedačke kolonizacije u devetnaestom, do imperijalizma imaginacije u dvadesetom veku. Ovaj oblik kolonizacije maštom Vesna Goldsvorti je prva uvela u teorijsku misao i time otvorila novo polje istraživanja ovog fenomena. Izvanredno opremljena (iscrpna bibliografija, vrlo detaljan indeks ličnih imena i pojmova), ova knjiga je nezamenljivo štivo za sve one koje problem Jugoistočne Evrope na bilo koji način interesuje. Pripadnicima tzv. zapadne kulture uverljivo i vrlo precizno pokazuje mehanizam nastanka i razvijanja njihovih predrasuda, a za nas, koji smo njihov predmet, ova knjiga je dragoceni vodič u razumevanju predrasuda drugih o nama i – što je još važnije – belodano nam pokazuje kako smo i mi sami u stvaranju tih predrasuda učestvovali.
Knjiga naše autorke, koja je izvorno objavljena na engleskom jeziku, doživela je veliki uspeh na Zapadu i kod stručne i kod šire čitalačke publike.
Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji. Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998, Geopoetika, 2000), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005, Geopoetika, 2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015, Geopoetika, 2015) i Gospodin Ka (2018, prvo izdanje na srpskom, Geopoetika 2017). Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja. Solunski anđeo, dobitnik nagrade „Robert Krošou", bio je knjiga godine londonskog Tajmsa. Černobiljske jagode su serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, a roman Gorski, takođe serijalizovan na Bi-Bi-Siju, bio je u užem izboru za književnu nagradu Bejlis. Izabran je za knjigu godine britanskog knjižarskog lanca Voterstouns i za specijalnu preporuku za čitanje njujorškog Tajmsa.