Dobri Staljin
Viktor Jerofejev
Prevod s ruskog: Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2005
Format (cm):
Broj Strana: 302
ISBN:
Cena: Rasprodato
Ovaj roman Viktora Jerofejeva možda je prekretnica za ono što će nam od ovog autora ubuduće stizati. Knjiga koja ispoveda (auto)biografiju jedne porodice, sa prezimenom onoga koji ju je i napisao. I koliko god već moto romana pokušavao da roman udalji od faktografije, taj jednostavni i izvrsni moto nije tačan! No, pripišimo ga post-postmoderni.
Paralelna priča o sopstvenom ocu i ocu nacije (Staljinu) istorija je Sovjetskog Saveza, diplomatije, Istoka i Zapada. Ovde je simbolično oceubistvo jednako prirodnoj smrti Vođe. Otac je gospodin diplomata, po definiciji, ipak, poslušnik režima. Sin je opozicionar, on uništava očevu karijeru, ali i biva hrabar da ne pristavši na ponudu vlasti na izgnanstvo, paradoksalno, „izbavi“ obojicu.
Bio to dug Jerofejeva ocu ili ne, Dobri Staljin je, u svemu, izvrsna književna tvorevina, i svojevrsna studija o roditeljstvu („Mogu li se roditelji smatrati ljudima?“ pita se autor.)
I u ovom je romanu Jerofejev, možda samo manje eksplicitno, drski provokator, ali je i suptilni psihoanalitičar koji je uveliko prebegao u literaturu. Ukratko – manje razračunavanja a više nadoknađivanja. Naročito u emocijama.
V. Bajac
Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993).
Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov" (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013).
Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora.
Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).