Uporno i strpljivo plete V. Matić mrežu tragova i lutanja svojih junaka razapetu po ivicama širokog prostora, koliko stvarnog, toliko sastavljanog od praha, utvara, dima... Njegove geografske granice su nepouzdane i promenljive. Na mapi koju iscrtava na zastavicama čitamo imena Mahačkala i Karlovih Vari, Iskenderuna, Varne, Beograda, Moskve, Londona, Damaska...
Njegovi junaci su putnici i zaverenici koji tumarajući prelaze velike udaljenosti; za njih su vreme, prošlost i sadašnjost porozni, kroz njih prolaze mešajući ih dok povezuju njihove različite nivoe.
Vladan Matić (Beograd, 1959) objavljuje od 1976. prozne tekstove u književnoj periodici. Do sada je objavio knjigu proze Nebitna sećanja (1995) i zbirku priča Filmovi koje sam gledao (1996). Godine 1999. izašle su Mape, u kojima su uključene sledeće knjige: Istorija putopisa, Časovnik za Mars i Poslednja soba. Godine 2001. izlazi Album (Geopoetika), a 2003. Šesta klima: Beleške o putovanju po Mongoliji (Geopoetika).
