Posle prvog romana Magamal, Mira Otašević i svojim drugim romanom Ničeova sestra dosledno potvrđuje glas o sebi kao piscu moderne, na momente avangardne, forme. U koji god izam ovu prozu postavili, iznad njega stoji izrazita originalnost autora, odmak od pravila i lepota naknadne recepcije.
Koliko god bila zasnovana na nekim od poznatih podataka iz života Fridriha Ničea, ova knjiga otkriva detalje koji su mogli uticati na životni put velikog mislioca, a naročito na kasniju sudbinu njegovog dela. U oba slučaja Ničeovo intimno okruženje relativizovalo je istinu, ponekad je ulepšalo, a češće - falsifikovalo.
No, snaga ovoga romana je u njegovom jeziku, slikama i nadasve emociji koja izbija iz svakog lika i svakog dijaloga. Ovo je jedna snažna knjiga koja izmiruje uzbudljivu formu sa erudicijom i majstorski ugrađenom senzibilnošću.
Mira Otašević (1944-2019), dramaturg iz Beograda, bavila se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Objavila je knjigu multižanrovskih eseja Spojni sudovi (1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Ničeova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005), Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008), Zoja (Geopoetika, 2012) i Gorgone (Geopoetika, 2017).
