Čitaoci u Srbiji imaju privilegiju da, sada već decenijama, dosledno prate kreativni put Aleksandra Genisa, jednog od najzanimljivijih mislilaca i esejista proteklog i ovog veka. Geopoetika je do sada objavila šest njegovih knjiga, na više od hiljadu strana. Ova sedma pridodaje zbiru još tri stotine stranica. Ali, važnije od brojeva, jeste naše svedočenje o Genisovoj sposobnosti da iz godine u godinu, iz knjige u knjigu, pokazuje sposobnost ljudskog uma da nezaustavljivo napreduje. Genis nas osvaja svojim neodoljivim esejističkim talentom. On nas zapljuskuje obrazovanjem, znatiželjom, vrcavošću, disciplinovanom razularenošću, jetkošću s merom, mudrošću s humorom.
Taj britki um jeste spoj misli Dalekog istoka, „običnog” istoka, Evrope i Dalekog zapada. Samim tim, na ivici je svevidećeg. Ne i svemogućeg. Ali, zato je sa ove strane toplog, humanog i vrhunskog književnog jezika.
Kosmopolita je delo građeno za srpsko izdanje, kao i većina prethodnih Genisovih knjiga, objavljenih u Geopoetici. I opet je svetska premijera.
Ova filozofska putovanja pravo su slavlje u čast čovekovoj umetničkoj i filozofskoj spoznaji sveta, počev od uvodne „Poetike putovanja” do tekstova o Japanu, Americi, Rusiji i voljenoj Srbiji. Dobar je osećaj kada čitalac može da kaže kako ima svetskog i svog pisca u jednom.
Aleksandar Genis je pisac, književni kritičar i esejista. Rođen u Rjazanju (Sovjetski Savez/Rusija) 1953, odrastao je u Rigi (Letonija), gde je diplomirao na Filološkom fakultetu. U Ameriku se seli 1977. godine. Istinski je kosmopolita, pun strasti prema svetskoj kulturi, koja ima veliki uticaj na njegovo pisanje i tekstove. Vodio je nedeljni audio magazin „Američki sat" na ruskom radiju „Sloboda", bio je autor i voditelj televizijskog serijala „Aleksandar Genis. Pisma iz Amerike" na ruskom TV kanalu „Kultura" i pisao je kolumne za nekoliko magazina, među kojima su Nova gazeta i Eskvajer. Bio je član žirija nagrade Ruski Buker (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.
Veliki broj njegovih knjiga prikazuje autorov bikulturalizam: poređenja ruske i američke manifestacije civilizacije. Pronicljiv i oštrouman pisac, Genis je prvi postavio trend kulturnog esejizma, specifičnog žanra koji kombinuje lirski narativ sa metodama u okviru studija kulture. Aleksandar Genis je verovatno najbolji esejista ruskog jezika danas. Njegovi eseji su lucidni, dinamični, informativni i zabavni.
Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015), Povratna adresa, Autoportret (2017, Geopoetika 2017), Koža vremena, Knjiga promena (2020, Geopoetika 2021).
Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji („Narandžasta zima", režija A. Zagdanski).
Knjige su mu prevedene na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i mnoge druge jezike, a njegovi eseji su objavljeni u mnogim antologijama i univerzitetskim studijama.
