Ponekad se za knjigu kaže da je lek. Možda otuda autorova uvodna napomena nosi naslov „O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama“. Kada knjigu pročitate, pojaviće vam se među utiscima nešto iz širokog dijapazona koji nudi ovaj naslov, zasigurno. Kada smo kod toga, i naslov knjige je asocijativan.
39 dana juna zbir je autorovih utisaka o poseti gradu po imenu Split, koji je nekada pripadao njegovoj domovini, a sada piscu taj grad pripada po jeziku, prijateljima, sećanjima, izboru i novom definisanju. Reč je najviše o putopisu sa nenametljivom, a vrlo uspešno ostvarenom namerom da se vine u književnost, čak i kada podseti na elemente dnevne hronike. Tekst to i govori: „Ovo je nešto jače od mesec dana života i posmatranja, upoređivanja i odmerenog kvalifikovanja svega pred sobom, ali i u sebi. Kvalifikovanja života. Taj rastegnuti mesec stao je u tri grada, jedno mesto i celu Jugoslaviju, ali njegov imenitelj je ipak pohođenje jednog grada i jednog duha, razdvajanje i spajanje. Duh kao duša i duh kao prošlost."
U ovoj geopoetskoj knjizi i tekst i stvarnost su duh(oviti), a autor je skroman i postojan. 39 dana juna je kao reka koja se uliva u more: i slatka i slana. Najukusnija je na ušću.
Vladislav Bajac
Teofil Pančić je rođen 1965. u Skoplju. Piše kolumne, eseje, kritike i sve drugo što mu se učini pogodnim sredstvom izražavanja, i to za Vreme i brojne druge štampane i elektronske publikacije.
Kao i svi drugi, u mladosti je pisao pesme. Na vreme je prestao, ali je nedavno ponovo počeo, što ne može biti dobar znak. U devetoj ili desetoj godini života napisao je sasvim idiotski SF roman, a onda ga uništio. Seleći se za potrebama očeve oficirske karijere, odrastao je po raznim gradovima SFRJ, a najviše u Zagrebu. I fizički i mentalno, odavno živi u Zemunu, a oduvek u Novom Sadu.
Što je stariji, to je uvereniji da su sve važne priče - lične. 39 dana juna je njegova dvadeseta knjiga, ali prva knjiga koju je pisao isključivo kao književno delo, i koja nije imala nikakav medijski „predživot".
