Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.
Peca Popović
Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta.
Predrag Lucić
Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće.
Vladislav Bajac
Božo Koprivica rođen je u Nikšiću 1950. Diplomirao je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kod profesora Vojislava Đurića.
Napisao je knjige: Volej i sluh (1992), Vreme reči, Razgovori sa Borislavom Pekićem (1993), Kiš, Borhes, Maradona (1996), Dribling 1001 noć (2006), Samo bogovi mogu obećati (Ljevak, Zagreb, 2010; izmenjeno i dopunjeno izdanje – Geopoetika, 2014). Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars (Otvoreni kulturni forum, Cetinje, 2005, 2009).
Radio je kao dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“, Crnogorskom narodnom pozorištu, festivalu „Grad teatar“ u Budvi.
Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film Sedam dana u životu jedne ptice za francusku televiziju. Igrao je oca u filmu Boa Viderberga Klinac, fudbalski reprezentativac.
Ima dve kćeri, Ivanu i Jovanu. Obe su grobarke od rođenja. Živi u Beogradu. Navija za Partizan.
