Paralelni svetovi Zlatka Pakovića grade se minuciozno, pomoću žestokih i nežnih reči, tvrdih slika i snova. Minimalistički pristup preplitanju vremena (sećanja, zaborava i mogućne budućnosti) omogućuje i igru nasleđa, izučavanje odnosa između oca i sina, sina i kćeri, kao i večitog kruženja života i smrti. Ponekad hermetičan svet višestrukosti stiže iz predela svesti, podsvesti, nadsvesti...
Autor je ovu nadasve meditativnu prozu nazvao antiromanom. Ali, ove stranice sazidane su jednovremeno i od elemenata koji roman čine. No, važnije od žanrovske definisanosti jeste Pakovićevo dubiozno putovanje kroz filozofično promišljanje rađanja i nestajanja kojem ne nedostaje izvesna viša sfera humora; njegov Beograd ima hotel Uliks sa trideset tri sprata, Park savremenih životinja, most Baruha Spinoze, Ostrvo gnezda, metro i Evropsku ornitološku banku.
Kod Pakovića je budućnost već iza nas.
Vladislav Bajac
Objavio je zbirku pesama „Dnevnik pevanja”, dva romana: „Soba za jedan krevet", „Zajednički pepeo“ (nemačko izdanje: „Die gemeinsame Asche”, Berlin, 2013), knjige eseja: „Anatomija nacionalističkog morala”, „O autoritarnoj savesti”, dramske komade: „Enciklopedija živih", „Filosofija palanke", „Krleža ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima plačemo", „Vox Dei - građanska neposlušnost", „Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom".
Objavio je više od hiljadu kritičkih tekstova u dnevnim i nedeljnim novinama na umetničke, kulturalne i političke teme.
Kao dramski autor i pozorišni reditelj, razvio je osobenu poetiku kritičkog pozorišta, naglašenog ludičkog izraza. Takve su njegove autorske predstave: „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" (2020), „Crkva bosanska" (2020), Vox Dei - građanska neposlušnost" (2019), „Krleža ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima plačemo” (2018), „Julije Cezar – res publica ili cosa nostra” (2018), „Bojte se Allaha: smisao života i smrti Ćamila Sijarića” (2017), „Othello – nezakonita liturgija” (2017), „Don Kihot ili šta su danas vetrenjače i odakle vetar duva” (2017), „Kapitalizam, geometrijskim redom izložen” (2016), „Filosofija palanke – Božićni oratorijum Radomiru Konstantinoviću” (2016), „Enciklopedija živih – umetnička intervencija u srbijanskoj i kosovskoj stvarnosti” (2015), „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“ (2014), „Ubiti Zorana Đinđića” (2012)...
Dobitnik je International Ibsen Scholarship 2014. za pozorišnu režiju i stipendije bečkog Museums Quartiera 2015. za književnost. Dobitnik je Nagrade „Desimir Tošić" 2010. za publicistiku.
Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
