Jedan od malobrojnih domaćih autora, koji je - od svoje prve knjige, San rata (1980) - do danas očuvao oreol kultnog pisca.
I u ovoj, najnovijoj, zbirci priča, Nemanja Mitrović je zadržao sve osobenosti koje su krasile stil njegovih prethodnih knjiga: minimalizam, apsurdnost, bitku između realnog i nadrealnog, budnost i snove...
No, ova knjiga prikazuje Mitrovića i u dodatnom svetlu. Poigravajući se sličnošću sa Harmsom i Čehovim, uveo nas je u svet gorkog humora, apsurda (ne samo sna), u iščašenje iz vremenske normale, gradeći kroz kamernost prostora i dijaloške situacije prave minipsihoportrete autsajdera i anonimaca, ali i čuvenih ličnosti poput Čarlija Čaplina i inženjera Ajfela.
Nemanja Mitrović je i do sada raskošno škrtario sopstvenim rečima. Tako je izbrusio stil i doveo rečenicu do usijane jednostavnosti. Ponekad su ti jezički biseri na ivici nestanka. Uostalom, upravo zato je ovaj pisac jedan od najboljih i najtalentovanijih srpskih stilista među savremenicima.
Rođen je 1960. godine u Parizu. Objavio je: knjige proze San rata (1980), Rase (1983), U znaku ribe (1987), Duše i stvari (1988), Priče za oči (1990), Grad pored sveta (1994), Pesma iz mora (1995), Vrata na dnu (2000), Bajke sa Venere (2007); knjigu pesama Strah od svega (1996); knjige izabranih priča Soništa i denovi (1994), Izabrane priče (1999), Scenario za san (2003).
