U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu.
će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo
Jovica Aćin
Aleksandra V. Mokranjac, rođena, živi i radi u Beogradu, gde je 1988. god. diplomirala na Arhitektonskom fakultetu, Odsek projektovanje, u klasi profesora Dejana Nastića. Eseje, priče i prikaze objavljuje u periodici, od 1992. godine.
Član ULUPUDS-a, samostalni umetnik od 2002. godine.
Osim roditeljima i najdražima, posebnu zahvalnost za sklonost pisanoj reči duguje jedinstvenom profesoru književnosti i srpskog jezika, Oliveri Blagojević.
