Ovo je istinsko otvoreno delo, koje ne zna svoj kraj, kao što istovremeno ne poznaje svoje žanrovske granice i ograničenja.
Književnost, izjednačena sa erotičnošću – i zato privlačna, priželjkivana, totalno nepredvidljiva, zavodljiva, elokventna, pikantna, sočna, perfektno stilizovana.
Ovo je, u pravom smislu reči, polifonična proza, tekst-kontrapunkt, natopljen i muzikalnošću, verovatno blagodareći dubokoj privrženosti i predanosti Prokopieva muzici.
Deo ovih zapisa posvećen je upravo uzbudljivosti saznanja i suočavanja sa kulturnom Drugošću – sopstvenom, u odnosu na Zapad, i obratno, zapadnom u odnosu na svoju.
Blizak duhovnim založbama danas konjukturnog duhovnog horizonta nomadizma, prijatelj većine nomadskih intelektualaca i pisaca, Prokopiev, u pravom smislu reči, crpi iz skitalačke energije Grada, ali i od difuzne, lavirintske energije Biblioteke.
Prokopiev je pre svega ubeđeni hedonista u potrazi za uživanjima i lepotama života i teksta.
Aleksandar Prokopiev dosad je objavio dvadesetak proznih knjiga – priča, novela, eseja i jedan roman – od kojih su neke prevedene na svetske i balkanske jezike, neke su dobile i međunarodne nagrade.
Osim u pisanju proze, bio je aktivan i na još nekim kreativnim poljima. Bavio se rokenrolom i alternativnim pozorištem, pisao haiku, bio scenarista kvizova, stripova i animiranih filmova, prevodio je na makedonski savremene srpske, hrvatske i bugarske autore.
Rođen je 24. februara neke godine. Još se ne odvaja od nekih komada odeće, kao što su đubretarac i teget „dizel" džemper, koji su uzrasta njegovih prvih knjiga. Već četiri decenije Prokopiev je sklon izgradnji mikrosvetova koji iščekuju da se iz njegove glave otkotrljaju do radoznalih čitalaca. U zbirci Sin-riba te situacije, zapisivane tokom dužeg perioda i s nesmanjenom radošću, izabrale su svoje utočište.
