Iznenadni dolazak novog ambasadora u bugarsku diplomatsku misiju u Londonu, i strah službenika ambasade da će biti smenjeni i vraćeni nazad za Bugarsku, čini jednu od osnovnih niti ovog romana. Popov, uzimajući svakidašnjicu jedne bugarske ambasade kao jezgro, gradi u vidu koncentričnih krugova različite situacije i likove. Izuzetno duhovita knjiga, u kojoj se mešaju stvarnost i fikcija predstavlja kritiku bugarskih, ili, šire, balkanskih naravi.
Za Misiju London kritičari su pisali da je najsmešnija knjiga u savremenoj bugarskoj književnosti, a ujedno i da je to pravi evropski komični roman s elementima krimi priče, kojeg u osnovi karakteriše samoironija i ubojita satira. Autora odlikuje osećaj za detalj, stilski bogat i raznovrstan jezik, i osvežavajući humor.
Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine.
Dobitnik je prestižnih nagrada „Graviton" za fantastiku (1995), „Pavel Vežinov" za kriminalističku priču (1994), „Raško Sugarev" za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju „Ivan Radoev".
Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa „Rodna reč" i sekretar za štampu bugarskog PEN centra.
Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.
